Češka, zemlja sa oko deset miliona stanovnika, decenijama slovi kao „pivska nacija“. Nigde u svetu ne popije se više piva po glavi stanovnika nego baš tamo – Češka se godinama nalazi na vrhu svetskih lista i samo ponekad pada na drugo mesto. Gostionica je po tradiciji centralno mesto društvenog života: tamo se ne toči samo pivo, već se i raspravlja o životu, politici i svetu. „Kafanski razgovori“, zabeleženi u književnim delima Jaroslava Hašeka, Bohumila Hrabala, a danas i nemačko‑češkog pisca Jaroslava Rudiša, deo su evropske i svetske književnosti.

Češko pivo vekovima je sastavni deo nacionalnog identiteta. Čak i u periodima najveće privredne krize tokom komunizma, Pilsner se ipak izvozio širom sveta. I danas papa svake godine za Uskrs dobija nekoliko blagoslovenih sanduka piva Pilsner Urquell, iako nije poznato da li ih zaista pije. Budvar iz Čeških Buđovica, glavni Pilsnerov konkurent, jedna je od retkih firmi koje je nakon pada komunizma ostala u državnom vlasništvu.

Pivare zvone na uzbunu

Zbog svega toga se vesti o cenama piva, potrošnji, proizvodnji i izvozu u Češkoj prate s velikim interesovanjem. Tako je ovih dana saopštenje Češkog udruženja pivara, prema kojem je potrošnja prošle godine pala na istorijski minimum od 121 litar po stanovniku, zasenilo čak i vesti o rastu cena goriva povezane s ratom u Iranu.

„Svaki Čeh je prošle godine popio osam velikih piva manje nego 2024“, izvestio je tamošnji javni servis, koji je toj temi krajem aprila, kao i većina drugih medija, dao centralno mesto u izveštavanju.

„Poslednjih godina Česi sve više vode računa o umerenosti i češće usvajaju zdraviji način života“, kaže Tomaš Slunečko, direktor Češkog udruženja pivara. „A kada već izađu na pivo, više ih zanima raznovrsnost ponude i kvalitet, nego količina.“ Kao dokaz navodi i dugoročni rast interesovanja za bezalkoholna piva. Prema podacima udruženja, pivo se sve češće konzumira van ugostiteljskih objekata.

Prošle godine je tek svako četvrto pivo prodato u Češkoj popijeno u gostionicama i restoranima. Udruženje pivara zbog toga od vlade traži smanjenje PDV-a na točeno pivo kako bi se podstakla potrošnja u ugostiteljstvu. Cena pola litra točenog piva poslednjih godina porasla je sa 40 na 50 do 60 kruna, odnosno sa oko 1,60 na 2 do 2,50 evra.

Pad potrošnje beleži se i na izvoznim tržištima, poput Nemačke. Ukupna proizvodnja piva u Češkoj prošle godine pala je za 4,3 odsto – na 1,996 milijardi litara.

Alkohol kao deo identiteta

Dok starije generacije pad potrošnje piva često doživljavaju kao znak propadanja tradicije, češki stručnjaci za zavisnosti i lekari u tome vide dobru vest.

„Kod nekih Čeha i dalje postoji osećaj da pivo nije alkohol, već deo nacionalnog identiteta“, kaže za DW bivši zamenik ministra zdravlja i poslanik Hrišćansko‑demokratske stranke Tom Filip. Pad potrošnje s gotovo 160 litara po stanovniku pre dvadeset godina, na današnjih 121 litar on smatra pozitivnim trendom.

„Postepeno se udaljavamo od mentaliteta ’što više, to bolje’, ka stavu da je normalno piti manje ili uopšte ne piti – a to je sa zdravstvenog i bezbednosnog aspekta dobra vest“, dodaje Filip.

Mladi u Češkoj u proseku piju manje alkohola od starijih, ali je potrošnja i dalje visoka i rizik od zloupotrebe ostaje. „Posebno zabrinjava to što alkohol kod mladih često služi kao zamena za nedostatak savetodavnih i pomoćnih službi“, upozorava Katerina Duspivova, viša analitičarka uglednog Instituta za empirijska istraživanja STEM.

Prema istraživanju Evropske školske studije o alkoholu i drugim drogama (ESPAD) iz 2024. godine, 14 odsto šesnaestogodišnjaka u Češkoj pije alkohol kako bi zaboravilo svoje probleme, dok je 11 odsto izjavilo da poseže za alkoholom kada se oseća depresivno.

Manje alkohola, ali novi rizici

Alkohol je za mlade Čehe danas znatno manje „kul“ nego ranije. Međutim, pojavljuju se novi oblici zavisnosti.

„Nacionalni centar za praćenje droga i zavisnosti potvrđuje pad potrošnje alkohola među mladima, ali istovremeno i učestalije korišćenje novih, neregulisanih supstanci, kao i preterano korišćenje društvenih mreža i internet‑igara“, upozorava Duspivova.

„Mladi sve više vremena provode u virtuelnom svetu, dok se problemi stvarnog života gomilaju. U toj oblasti moramo mnogo toga da nadoknadimo, a to potvrđuju i podaci o psihičkom blagostanju pojedinih generacija“, zaključuje Duspivova.