Lekarima su uvek pune ruke posla, ali u vreme epidemije, sve oči su uprte samo u njih. Bilo da rade baš na odeljenjima na kojima se spašavaju životi, bilo da su prvi kojima se ljudi obraćaju zbog bilo kakvih simptoma, lekari su najviše angažovani u vanrednom stanju. Oni koji nisu u radnom odnosu, Hipokratovu zakletvu izvršavaju kao volonteri i obilaze najstarije građane.

Među vojnicima ima zaraženih virusom, a više stotina njih nalazi se u samoizolaciji. To je zato što su oni na prvoj liniji. Čuvaju granice i bolnice, a rukovode i privremenim bolnicama koje opremaju u gradovima Srbije za pacijente sa najlakšim simptomima. Noću čuvaju grad.

Nastavnici su po prvi put punu učionicu zamenili platformama na internetu.„U početku smo svi bili zbunjeni, i deca i mi. Trebalo je napraviti viber grupe, povezati učenike i nastavnike, držati kontrolu, i činilo se jako teškim. Već u drugoj nedelji je to počelo da liči na školu. Deca su prihvatila ovaj način rada i čak se može reći da im je interesantan“, kaže profesorka engleskog Danica Đorđević.

U trenutku kada su povučene brojne rezervacije za spremanje hrane, tim okupljen oko Marije Petković i radnje za ketering Gormanlook, odlučio je da svu hranu preusmeri na one koji zbog zabrane kretanja ne mogu nikuda. „Izabrali smo bake i deke koji imaju preko 70 godina, imamo ih trenutno 20, a većina njih ima čak iznad 80 godina. Pripremamo im sva tri kompletna obroka uz salatu, napitke i voće“.

Sa svojim kolicima za pijacu gradom svakodnevno prolazi Slađana Jovanović. U kolicima nosi džak, zaustavlja se kod pasa i počinje da grabi. „Svi ovi psi su navikli na ljude, a sada više nema ljudi na ulici, pocrkaće od gladi“, govori ona dok grabi iz džaka šaku po šaku hrane. Mnogi od njih su rasni i napušteni, a sada o njima brinu samo humani ljubitelji pasa kao što je Slađana.

Niška dizajnerka Nevena Kragić umesto upečatljivih odevnih komada, sada kroji maske za jug Srbije, organizacija Džedajski pokret pomaže u logistici. Pridružile su im se i brojne krojačice iz različitih gradova koje dnevno sašiju 4.000 maski, a donatori ih snabdevaju materijalima. Herojske džedajske „zaštitilice“ idu isto herojima – brojnim medicinskim radnicima, NURDORu, NORBSu, vojci i policiji.

Milan Stojanović iz Niša već dugo radi na 3D štampaču, a njegova sestra lekar ga je uputila na grupu Vizionari Srbije koja poziva sve zainteresovane da pomognu u pravljenju zaštite. Ubrzo je oformljen „3D Tim“ kako bi lakše funkcionisali. Svi rade od kuće skoro 24 dnevno. I njima su donacije od velikog značaja, jer od jednog filamenta može da se napravi 100 vizira koji se isporučuju širom Srbije.

Viziri su od koristi i onima kojima je posao da budu svakodnevno među ljudima. Prodavci, pekari i apotekari imaju jednake šanse kao i lekari i vojnici da dođu u kontakt sa ljudima koji su prenosioci korona virusa. Hrabri su svakog dana, jer u vreme vanrednog stanja, kada ništa ne izgleda normalno, građani bar jednu dnevnu rutinu mogu da nastave – da kupe svež hleb i slične namirnice.

Među ljudima su svakog dana na terenu i poštari. Opremljeni zaštitnim rukavicama i maskom svakodnevno obilaze građane uručujući im poštu. Za njih nema vanrednog stanja, oni kao i mnoge druge profesije nastavljaju hrabro sa radom.

Još jedna profesija koja ne posustaje su medijski radnici. Vanja Keser je najmlađi niški fotograf koji je zbog medijskih terena bežao sa časova u srednjoj školi. Ovo je prvo vanredno stanje u njegovoj karijeri, i to protiv nevidiljivog neprijatelja. Prethodnih se ne seća jer je bio mali. Svakog dana svojim fotografijama beleži istoriju i nema vremena za strah.

Srednjoškolci i budući vatrogasci su se prijavili za volontere da pomažu najstarijima, a u početku ih je, kaže, bilo strah. Oni svakodnevno obilaze sugrađane starije od 65 godina koji ne smeju da izlaze i kupuju im hranu, lekove i šta god im je potrebno. „Svi imamo kod kuće nekog starijeg i brinemo za njega, što ne bi pomogli i drugima“, kažu oni.