Vrhunac muka su svakako susreti u Gelzenkirhenu: ovog četvrtka, bliži se ponoć, a deset hiljada španskih i italijanskih navijačamirno prolazi preko pešačkog mosta prema stanici gradske železnice kod stadiona Šalkea.

Italijani su u depresiji kakva se može i očekivati nakon što su se Španci poigravali sa njima 90 minuta, ali raspoloženje i među španskim navijačima je tmurno.

Ispod njih, otprilike svakih pet minuta, kompozicija šinobusa ulazi u stanicu, puni se i polako kreće prema centru grada.

Ponekad, iz dela stanice koji je toliko uzak i loše označen da ga gotovo niko ovde ne smatra opcijom, autobus naglo oživi, otvara vrata, puni se navijačima i kreće dalje, pridružujući se saobraćajnoj gužvi.

U ovim nepravilnim i retkim intervalima, gomila se pomakne tek nekoliko metara pre nego što nastavi ono što izgleda kao beskrajno čekanje. Zašto ima tako malo vozila? Zašto ovo traje toliko dugo? Zašto se to dešava ponovo?

„Poboljšali smo se!“

Prvi navijači koji su bili izloženi ovom mučenju bili su posetioci susreta Srbijei Engleskeprošle nedelje, prve od četiri utakmice Evropskog prvenstva koje se održavaju na ovom igralištu.

Mnogi su proveli više od sat vremena natrpani u gusto zbijenoj masi na pešačkom mostu koji vodi prema stanici. Na stotine njih je odlučilo radije peške pređe više kilometara do centra grada umesto da čekaju u ovoj gužvi.

Ali, slično ih je čekalo i na železničkoj stanici Gelzenkirhena, s prepunim peronima i lošim informacijama sa razglasa koje su doprinele osećaju haosa.

Za DW su se službenici lokalne službe javnog prevoza Bogestra čak i pohvalili napretkom od nedelje do četvrtka, ali navijači sa kojima smo razgovarali i kojima smo preneli samohvalu prevoznika su ostali užasnuti:

„Šta je tu napredak“, pitao je Fin, mladi škotski navijač koji se upravo vratio na glavnu stanicu Gelzenkirhena u jedan sat ujutro, dva sata nakon završetka utakmice.

Prazan parking

„Gore na tom pešačkom mostu je toliko usko da smo svi bili natrpani kao sardine“, žali se navijač.

Dva sata ranije, grupa navijača se mogla videti kako se spušta sa strmog, blatnjavog nasipa prema pešačkom mostu jer su se izgubili nakon izlaska sa stadiona.

Onda su još nekako morali preći preko ograde kako bi stigli do pešačke staze. Pored nje je golema, višespratna zgrada javnog parkinga koji je i u nedelju i u četvrtak bio gotovo potpuno prazan.

„Kada igra Šalke, mnogi dolaze automobilom“, objašnjava nam policijski službenik. Ali dok automobil može biti opcija navijačima Šalkea iz okoline, to neće pomoći navijačima koji dolaze iz Milana ili Madrida.

Predstavnik grada Gelzenkirhena tvrdi kako je već za utakmicu Srbije i Engleske bilo „dvostruko više“ kompozicija gradske železnice nego što bi bilo za utakmicu Šalkea.

Ali, navijači i posetioci te utakmice nisu našli mnogo utehe u tom „poboljšanju“.

S obzirom na ograničen kapacitet gradske železnice, pokazalo se da je loše što utakmice ovde počinju u devet uveče. Dva puta je 50.000 navijača koji su istovremeno pokušali da napuste stadion bilo suočeno sa nedovoljnom infrastrukturom što je uzrokovalo mnogo muka i nelagode umornim navijačima.

„Pa zašto baš svaki kasni?“

Moglo bi se postaviti pitanje, zašto je Gelzenkirhen uopšte određen kao grad domaćin – osim što je to grad Šalkea? Gradovi kao Nirnberg, Bremen ili Hanover imaju velike, moderne stadione, ali nisu bili odabrani.

No i u drugim nemačkim gradovima su posetioci doživeli muku današnje nemačke infrastrukture.

Nemačka železnica se javno izvinila Filipu Lamu – legendi nemačkog fudbala i direktoru turnira – jer je zakasnio na utakmicu Ukrajine i Slovačke u petak u Diseldorfu.

Mediji pišu o Austrijancima koji su krenuli vozom iz Beča u 7:30 ujutru, ali stigli na utakmicu njihovog tima takođe u Diseldorf – tek dvadesetak minuta pred kraj igre. Vozovi su beznadežno kasnili.

Čuli smo i škotske navijače koji su preživeli haos javnog prevoza u Minhenu, Kelnu i drugde. Isto tako, Škotima nikako nije jasno, zašto baš svako vozilo javnog prevoza kasni.

„Atmosfera je bila fantastična, ali sistem javnog prevoza je noćna mora“, kaže nam Dejvi koji redovno odlazi na utakmice Škotske u inostranstvu.

Ugled Nemačke kao zemlje gde „sve odlično funkcioniše“ definitivno je ozbiljno ugrožen od početka EP.

Posetioci su često razočarani, a i strani mediji, uključujući Njujork tajms javljaju o ozbiljnim nedostacima i ruše zastarele stereotipe o zemlji.

Da nije uzbudljivog fudbala i dobre atmosfere, sve ostalo u zemlji domaćina bi još više uticalo na utiske.

I za ljubitelje fudbala i za sam Gelzenkirhen je prava sreća što se tu još održava samo susret Portugala i Gruzije i onda još jedna utakmica osmine finala. Problema je bilo u gradovima širom Nemačke, ali epicentar haosa je svakako ispao Gelzenkirhen.

Mit nemačke efikasnosti je pokopan, a Gelzenkirhen je groblje.