Grčka ne želi nikakvog staratelja ni tutora kakvog je htela da joj nametne nemačka kancelarka Angela Merkel. Doduše, na samitu EU o dužničkoj krizi, to nije bila tema diskusije, između ostalog i zato što je kancelarka sama odustala od tog predloga – nakon što se suočila sa negativnim reakcijama iz Atine, ali i nekih drugih prestonica EU. Ali, na samitu je nemački plan stroge budžetske discipline prihvatilo 25 zemalja Evropske unije – Velika Britanija i Češka mu se nisu priključile.

Velika Britanija je svoje odbijanje najavila još u decembru, a Češka navodi ustavno-pravne razloge zbog kojih u ovom trenutku ne može da prihvati ugovor. Njime se predviđa da strukturni deficit ne sme da pređe 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda. U nacionalne pravne sisteme će morati da se ugrade obavezujuće odredbe o dužničkoj kočnici – u suprotnom prete tužbe Visokom Evropskom sudu ili novčane kazne. Evo komentara nemačke nadregionalne štampe.

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Iako za to nema zvaničnih potvrda, potrebno je još novca. Ne radi se više o tome da li, već koliko će i od koga Grčka da dobije. Isto tako nerazjašnjeno je i pitanje kako će se završiti pregovori o otpisu dugova. Sporazum sa bankama je pripremljen, ali šta će Grci morati da učine zauzvrat, i da li će zemlje evro-zone morati da povise obećani iznos od 130 milijardi evra, pitanja su oko kojih još ne vlada saglasnost.“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Zašto je ogorčenje zbog nemačkog predloga da se Grčkoj uvede finansijski nadzornik toliko veliko? Rešenje zagonetke se zove Folker Kauder. Šef poslaničkog kluba Demohrišćana ima neosporan talenat da neku spornu tezu provokativnim izrazima učini sasvim neprivlačnom. Svojevremeno je izbacio parolu da se u Evropi konačno ponovo govori nemački; sada je tu ‚komesar za štednju’. I to nije ništa drugo do poziv da za nemačkim kafanskim stolom počne nadvikivanje sa Grcima iz susedstva koji se žale na ‚naciste’ – sasvim neumesno i suvišno.“

Der noje tag (Vajden): „Pošto su Britanci i Amerikanci veliki deo svog bruto društvenog proizvoda zaradili na finansijskom kapitalizmu, oni odbacuju regulaciju. Za razliku od njih, Nemačka, Francuska i drugi Evropljani sebe vide kao industrijske zemlje. One ulažu u realnu privredu. Zbog toga ne treba očekivati da se oba zapadna tabora slože oko pravila reforme kapitalizma.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Nemačka politika je sama sebi otežala ulazak u ovaj samit. Jer, najpre je tražila da se uvede komesar EU za štednju koji bi nadzirao Grčku. To je mnogima poslužilo kao povod da pokrenu diskusiju o zahvatu u državni suverenitet i na taj način je skrenuta pažnja sa dnevnog reda sastanka. Osim toga, oslabljena je pozicija Angele Merkel u pregovorima o novom fiskalnom paketu i obnavljanju stalnog evropskog finansijskog štita ESM. Obnavljanje štita je u suštini dobro. No, sledećih meseci će se pokazati da li je kreditni volumen od 500 milijardi evra dovoljan. Grčkoj je već sada potrebno 15 milijardi više nego što je prvobitno predviđeno, dakle: 145 milijardi. Osim toga, Portugalija sve dublje tone u krizu. Angela Merkel će verovatno već u martu morati da pristane na povećanje volumena ESM na 750 milijardi evra. Zauzvrat će moći da očekuje ugradnju delotvornih mera štednje i stabilizacije u novi fiskalni paket – i bez komesara za stabilnost Grčke…“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Grčka mora da štedi i ne sme da postane bure bez dna u kome nestaju milijarde i milijarde. Atina mora da učini nešto kada je reč o ozbiljnoj budžetskoj i finansijskoj politici. Ali, niko ne bi došao na ideju da pošalje komesara za štednju u Francusku, Italiju i Španiju – ili u SAD, koje naravno nisu na evropskoj infuziji, ali su, kada se radi o konsolidovanju budžeta, sve samo ne supersila. Na brdu razbijenog porcelana spasavanje evra ne može uspeti. To treba raditi zajedno – ili uopšte ne raditi.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković