Na prvi pogled, ponuda zvuči gotovo bezazleno: ko se registruje, može osvojiti nagradu. Ovaj koncept je posebno rasprostranjen u onlajn marketingu, često u kombinaciji sa prijavom na biltene. Ipak, konkretna ponuda milijardera Ilona Maska ima nekoliko mana.

U čemu je problem?

Nagrada je primamljivo visoka – do dana američkih izbora, najbogatiji čovek na svetu svakodnevno će deliti milion dolara. Preciznije rečeno, izvlače ih putem lutrije. Mask je od jula već uložio oko 75 miliona dolara u svoju lobističku grupu za kampanju America PAC, koja nastoji da vrati u Belu kuću republikanca Donalda Trampa. Mask je lično uručio prva dva čeka u dve različite varoši u Pensilvaniji.

Drugo, ne radi se o nekoj bezazlenoj anketi, već o političkom iskazu: prilikom registracije, osim unošenja mejl adrese, do ponedeljka (21.10) trebalo je i da se potpiše politička peticija. U njoj se osoba izjašnjava u korist prva dva amandmana Ustava SAD, koja garantuju pravo na slobodno izražavanje i posedovanje oružja. Na prvi pogled, podrška dva ustavna amandmana zvuči nevino. Ipak, u trenutnoj političkoj atmosferi SAD, drugi amandman sve više prisvajaju radikalne grupa, koje ometaju dobro utemeljene inicijative za pooštravanje zakona o oružju.

Treći problem, koji Maskovu lutriju čini pravno spornom, jeste činjenica da učesnici moraju biti registrovani birači za predsedničke i kongresne izbore 5. novembra – i moraju živeti u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Severnoj Karolini, Pensilvaniji ili Viskonsinu. Ove države su poznate kao ključne u izborima, gde je ishod još uvek neizvestan. Upravo u ovim državama se najverovatnije odlučuje da li će republikanci predvođeni Donaldom Trampom ili demokrate predvođene Kamalom Haris osvojiti izbore, pa su obe strane intenzivno usmerene na dobijanje glasova iz tih regiona.

U Pensilvaniji, Mask planira da, pored lutrije, svakom registrovanom biraču koji potpiše peticiju, plati 100 dolara. U svih sedam ključnih država, potpisnici će dobijati po 47 dolara za svaku narednu osobu koju uspeju da pridobiju da potpiše.

Da li je Maskova lutrija nelegalna?

Rik Hejsen, profesor prava na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, objavio je blog u kojem navodi da Mask "jasno kupuje glasove, što je ilegalno". On se poziva na paragraf 10307 (c) Kodeksa SAD koji predviđa novčane ili zatvorske kazne do pet godina za svakoga ko „... za registraciju na izborima ili za glasanje ponudi ili prihvati bilo kakvu naknadu". Hejsen se takođe oslanja na priručnik Ministarstva pravde o krivičnim delima povezanima s izborima, gde se „mogućnosti za dobitak" navode kao potencijalna forma nezakonitog uticaja na izbore.

Brenan Fišer, pravnik specijalizovan za finansiranje kampanja, rekao je za agenciju AP: „Niko ne bi dovodio u pitanje zakonitost da svaki potpisnik peticije sa prebivalištem u Pensilvaniji ima pravo na učešće u lutriji." Ipak, vezivanje isplate za registraciju birača verovatno krši zakon.

Konzervativni tabloid "New York Post" citirao je Bredlija Smita, bivšeg šefa Izborne komisije: "Mislim da on ne plaća ljude direktno za registraciju kao birače. Većina dobitnika su već registrovani."

Guverner Pensilvanije, demokrata Džoš Šapiro, već je javno pozvao tužioce da pokrenu istragu. „Više nisam državni tužilac Pensilvanije, već guverner, ali ovo postavlja ozbiljna pitanja," rekao je Šapiro za NBC.

Šta je America PAC?

Iako je Ilon Mask lice ove milionske lutrije, iza nje stoji lobistička grupa America PAC. PAC je uobičajena skraćenica za "Political Action Committee" (Komitet za političku akciju). Postoje mnogi PAC-ovi koji podržavaju različite kandidate i interese, uglavnom republikanske ili demokratske.

Direktne donacije kandidatima su ograničene, ali PAC-ovi mogu neograničeno finansirati sopstvene reklamne kampanje.

Kako bi pomogao Donaldu Trampu da pobedi na izborima, Mask je u julu osnovao America PAC i već uložio 75 miliona dolara. Prema izveštaju agencije Rojters, on je od jula do septembra bio jedini finansijer ove grupe.

Šta se dešava sa podacima?

Ostaje pitanje šta se dešava sa podacima koje učesnici lutrije moraju da unesu. Tokom američkih izbornih kampanja, baze podataka o biračima su dragocen resurs.

Uz adrese, starosnu strukturu i druge demografske informacije, stratezi kampanja prave detaljne planove kako da ciljaju određene grupe sa specifičnim porukama. Grupe koje se smatraju sigurnim pristalicama mogu dobiti i pozive za donacije. Tako bi peticija mogla omogućiti Trampovom timu da dobije korisne informacije iz svih sedam ključnih država.