Džastin San, kineski kolekcionar i osnivač kripto-platforme TRON pobedio je na aukciji za umetničko delo italijanskog umetnika Mauricija Katelana, pod nazivom Komediant ('Komičar') - platio je 6,2 miliona dolara (6,5 miliona evra).

To je daleko iznad procenjene vrednosti od 1-1,5 miliona dolara, što je takođe apsurdno visoka cena za - običnu jestivu bananu pričvršćenu za zid lepljivom trakom. Posle aukcije, San je odmah obećao da će pojesti bananu.

„Osnovna konceptualna ideja"

Katelan, konceptualni umetnik poznat po satiričnim i provokativnim radovima, izazvao je pometnju ovim delom još 2019. na sajmu umetnosti Art Bazel u Majamiju. Galerija Perotin prodala je tri izdanja ovog dela po cenama od 120.000 do 150.000 dolara.

U intervjuu za The Art Newspaper 2021. Katelan je rekao: „'Komičar' nije bila šala; bio je to iskren komentar onoga što smatramo vrednim. Na umetničkim sajmovima vladaju brzina i biznis, pa sam to video ovako – ako već moram da budem na sajmu, mogu da prodam bananu kao što drugi prodaju slike. Mogao sam da igram unutar sistema, ali po svojim pravilima“.

Ovo delo bilo je tema razgovora u umetničkom svetu, s tim što su ga neki kritičari nazivali briljantnim komentarom o konzumerizmu i samoj umetnosti, dok su ga drugi opisivali kao jedno od najgorih dela izloženih te godine.

Šta je pobednik aukcije zapravo kupio?

Džastin San neće dobiti trulu voćku niti konzerviranu bananu, već svežu bananu, rolnu lepljive trake, detaljna uputstva za postavljanje dela i sertifikat o autentičnosti.

U pitanju, dakle, nije stvarno fizičko delo umetnika, već ideja umetničkog dela — što je u suštini i poenta konceptualne umetnosti.

„Ako 'Komičar' u svojoj srži postavlja pitanje same vrednosti umetnosti, onda će stavljanje dela na aukciju ovog novembra biti krajnje ostvarenje njegove osnovne konceptualne ideje — javnost će konačno odlučiti njegovu pravu vrednost“, saopštio je uoči aukcije Dejvid Galperin, direktor odseka za savremenu umetnost Amerike aukcijske kuće Sotheby's.

Banana i Gladni umetnik

Jedan od Katelanovih savremenika, gruzijski umetnik performansa David Datuna, na Art Bazelu u Majamiju skinuo je bananu sa zida i pojeo je u umetničkoj intervenciji koju je nazvao - Gladni umetnik.

U intervjuu za Guardian 2019. nakon ovog čina, Datuna je bio kritičan prema tome što je delo prodato za toliki novac, ali je za Katelana imao reči hvale.

„Mislim da je genije. Umetnost je o komediji, o zabavi, o tragediji, o emocijama. On je ovo odigrao savršeno. Volim bananu Endija Vorhola, ali mislim da je Katelan podigao bananu na viši nivo“.

Endi Vorhol

Američki pop umetnik Endi Vorhol pravio je gotovo fetišističke objekte od običnih predmeta iz domaćinstva - uključujući banane.

Vorhol je ovaj motiv ikoristio za legendarnu naslovnicu albuma The Velvet Underground & Nico iz 1967. na kojoj je bila nalepnica sa žutom korom banane koja se skidala i otkrivala neobičnu roze voćku ispod.

Međutim, za razliku od Katelanove banane, čija visoka cena proizlazi iz njene retkosti, Vorhol je nameravao da njegovo delo bude beskonačno reproduktivno i dostupno masovnom tržištu.

U svom stilu, Vorhol nikada nije autorskim pravima zaštitio tu čuvenu sliku, ostavljajući prostor drugim umetnicima da je koriste.

Jedan od njih je nemački umetnik Tomas Baumgertel, koji je od 1986. sprejom oslikao svoju verziju Vorholove banane na fasadama više od 4.000 muzeja i galerija širom sveta, i još tu i tamo, pretvarajući žuti plod u neku vrstu simbola koji označava umetnost.

Varijacije na temu - banana

Banana se često koristi kao simbol u umetnosti. Zbog svog falusnog oblika predstavlja metaforu za mušku seksualnost, što je naglašeno Vorholovim delom.

Ova voćka prisutna je i u radovima slikarki poput Fride Kalo, a njeno tropsko poreklo čini da bude element egzotike za evropske umetnike.

Obe ove karakteristike prisutne su u delu iz 1970-ih Consumptive Art (Umetnost za konzumiranje )poljske feminističke umetnice Natalije LL: U videu i na fotografijama mlada žena polako i sugestivno jede razne namirnice, uključujući bananu.

Ovo delo je provokativno ne samo zbog svog erotskog elementa - zbog čega je Nacionalni muzej u Poljskoj 2019. uklonio izložbu, već i zato što su banane u vreme nastanka dela bile luksuzna roba u Poljskoj, tada članici Sovjetskog bloka.

Sa klimatskim promenama i gljivičnim patogenom koji ugrožavaju neke sorte banana i povećavaju njihove cene, moguće je da bi voćka ponovo mogla da postane luksuzni proizvod.

I tada Katelanova banana od šest miliona dolara možda neće delovati toliko apsurdno.

*ovaj tekst je najpre objavljen na engleskom jeziku