„Banda petorice“ je naziv koji su kritičari dali za prvih pet kompanija koje je vlada predsednika Erdogana u Turskoj dosledno nagrađivala za najveće infrastrukturne projekte. Među njima je i Mehmet Džengiz, generalni direktor Džengiz Holdinga.

Od izgradnje prve nuklearne elektrane u Turskoj, do uvoza rekordnih količina sankcionisane robe, Džengiz Holding ima svoje prste u bezbroj sektora. Između 2002. i 2020. godine, kompanija je obezbedila ugovore od 42,1 milijardu dolara, što je zapanjujuća suma koja je skoro jednaka veličini ukupne privrede Paragvaja.

Turski program Dojče velea (DW) je, zajedno sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ), takođe otkrio u Pandora papirima, kao i Panamskim papirima da je izvršni direktor Mehmet Džengiz uložio deo svog bogatstva stečenog javnim tenderima u poreske rajeve.

-pročitajte još: Erdogan u BiH: privatni odnosi i državni interesi

Mediji kompanija koja poseduje rudnike bakra

Kompanija je nekoliko puta dospela na naslovne strane tokom protekle decenije, najviše zbog kontroverzi oko javnih tendera koji se dodeljuju direktno kompaniji, ali i zbog pretnji novinarima i uticaja projekata kompanije na životnu sredinu.

Međutim, prema javnim dokumentima do kojih je došao DW, Džengiz Holding je odlučio da sam oblikuje naslovne strane – začudo, za to je odabrao Bosnu i Hercegovinu.

Jedna od desetina kompanija kojima Holding upravlja jeste Eti Bakir. Ona je 2015. godine osnovala kompaniju Simurg Media u Bosni i Hercegovini sa kapitalom od oko 29.000 evra. Simurg Media poseduje dva medija: dnevni informativni internet portal Faktor i nedeljni politički magazin STAV.

Zašto turska kompanija ulaže u bosanskohercegovačke medije?

U razgovoru za DW, Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja novinara Bosne i Hercegovine, istakla je da su izdanja Simurg medija usmerena na bošnjačku populaciju, koja čini polovinu stanovništva u zemlji. „Mi smo malo tržište kao država“, rekla je, „a Simurg Media se fokusirala samo na jedan deo, na Federaciju Bosne i Hercegovine. Nemaju šanse da ostvare profit niti da budu održiva medijska kompanija.“ Prema rečima Radićeve to je takođe pokazatelj da je medijska investicija Džengiz Holdinga „politički motivisana“, te da ta kompanija nema cilj da ostvaruje profit.

Džan Ertuna s privatnog istambulskog univerziteta Bahčešehir, koji je ujedno i novinar, kaže da je postala uobičajena praksa da poslovne kompanije ulaze u medije, ističući da im nije „jedini cilj da zarađuju novac od novinarstva ili izdavaštva“.

Ertuna smatra da međunarodne kompanije, poput Džengiz Holdinga, „ne ulaze u medije radi sticanja profita, već zbog opstanka svojih poslovnih odnosa“ i tvrdi da „kada ne postoje zakonske prepreke, imaju za cilj da stvore sferu uticaja za sebe“.

Džengiz Holding ubire kajmak na rekordnim tenderima

Džengiz Holding od 2012. godine dobija rekordne ugovore širom Bosne i Hercegovine. Ukupna vrednost dva projekta autoputa u 2012. iznosila je 383 miliona dolara, odnosno oko 306 miliona evra.

U periodu od 2018. do 2020. godine, na tenderima je kompanija dobila poslove vredne preko 275 miliona evra. A u martu 2023. Džengiz Holding je dobio posao na još jednom rekordnom tenderu u vrednosti od 420 miliona evra.

-pročitajte još: Bakirov uticaj i Erdoganov senzibilitet

Džengizovi projekti veći od trgovinske razmene dve zemlje

Prema podacima Turskog statističkog instituta (TUIK), obim trgovine između Turske i Bosne i Hercegovine u 2022. iznosio je 900 miliona evra. U zemlji sa bruto domaćim proizvodom od 24 milijarde evra, ukupna vrednost ugovora koje je Džengiz Holding dobio na tenderima u poslednjih 11 godina premašuje milijardu evra. Najveći deo finansiranja tih projekata obezbedile su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.

Prema rečima Džana Ertune uslovi da kompanije posluju u inostranstvu ne mogu se smatrati potpuno nezavisnim od spoljne politike, a posebno kada je reč o poslovima između zemalja sa dobrim odnosima. „Očigledno je da kompanije koje imaju neki oblik javne podrške stiču prednost u odnosu na druge.“

Bavljenje „partijskom propagandom“

Prema medijskom izveštaju „Propaganda, dezinformacije i modeli mržnje u medijima i komunikaciji u Bosni i Hercegovini“, koji je 2020. objavljen uz podršku Evropske unije, STAV, koji je povezan sa Džengiz Holdingom, prati „političku partijsku agendu SDA (Stranka demokratske akcije) i blagonaklono izveštava o njenim članovima i turskom predsedniku Erdoganu“. U izveštaju se navodi i da je „svaka vrsta kritike na račun stranke prikazana kao napad na Bošnjake i državu“.

Prema rečima Džana Ertune, s obzirom na postojeći splet odnosa u Turskoj, ne čudi što kompanije poput Džengiz Holdinga „ulažu u medije u korist vlade koja podržava ta ulaganja u inostranstvu kako bi kompanija sačuvali sopstvene poslovne odnosa u zemlji.“

Sociolog Dirim Ozkan, koji već dugi niz godina živi u Sarajevu, kaže da stranka SDA, koju je 1990. godine osnovao bošnjački političar Alija Izetbegović, potiče iz islamističke tradicije i da je podržava Erdoganova vlada.

„SDA se može smatrati neoosmanističkom“

Ističući ideološki aspekt podrške SDA predsednika Erdogana, Ozkan kaže: „SDA je stranka koja se čak može smatrati neoosmanističkom“.

„Dok je Srbija veliki brat bosanskih Srba, Hrvatska je veliki brat Hrvata. Bošnjaci i muslimani nemaju na koga da se oslone. Turska im je pozicionirana kao zaštitnički brat.“ Međutim, prema Ozkanu, Turska nije veliki trgovinski partner Bosne i Hercegovine.

Prema podacima Evropske statističke agencije EUROSTAT, 5,9 odsto uvoza Bosne i Hercegovine u 2022. godini dolazilo je iz Turske, dok je samo 1,7 odsto ukupnog izvoza zemlje ostvareno u Turskoj. „Čak i ako taj diskurs zadrži odrešit ton, on ima simboličan značaj za konzervativne glasače u obe nacije“, kaže Ozkan.

Prijateljstvo Izetbegovića i Erdogana

Na čelu SDA je sin osnivača stranke Alije Izetbegovića, Bakir Izetbegović. On je od 2010. do 2018. u dva mandata bio bošnjački član Predsedništva BiH. Predsednik Erdogan, kojeg je Izetbegović nazvao „moj brat i prijatelj“, bio je kum na venčanju  njegove ćerke u Sarajevu 2021.

„Ti emotivni trenuci Izetbegovića i predsednika Erdogan prikazani na televiziji, i njihovo bratstvo, utiču na muslimanske glasače u Bosni“, kaže Ozkan.

On podseća da je Fahrudin Radončić, jedan od najvažnijih političkih rivala Bakira Izetbegovića, posle poraza na predsedničkim izborima u BiH prokomentarisao da se „na izborima borio ne samo protiv Izetbegovića, već i protiv Redžepa Tajipa Erdogana“. Prema Ozkanu, jasno je da postoji politička bliskost dvojice lidera.

Takvo mišljenje ima i Selma Zulić-Šiljak, projektna koordinatorka u Mediacentru Sarajevo. Prema njenim rečima, to prijateljstvo se dosta često prikazuje u medijima, posebno u vreme izbora.

„Uočavamo da se narativ orijentisan na mržnju povećava, posebno tokom izbornih perioda“, kaže Šiljak, dodajući da su „crvenom zastavom“ označili veb stranicu dnevnih onlajn vesti Faktor zbog „objavljivanja dezinformacija“.

U izveštaju pod nazivom „Štetni narativi tokom izbora“ koji je objavio Mediacentar Sarajevo analizirano je to kako su mediji pratili kampanju u vreme opštih izbora u BiH 2022. godine. U izveštaju se među izvorima pristrasnog medijskog izveštavanja nalaze i STAV i Faktor. Navodi se i da su glavne mete ta dva medija bile opozicione stranke i bivši članovi SDA.

Poznavaoci tvrde da se STAV finansira iz anonimnih izvora, jer novac dbije  od reklama nije dovoljan da pokrije troškove već sada velike redakcije.

Novinar Džana Ertuna navodi da je etički problematično što medijima – koji bi u ime javnog interesa trebalo da nadgledaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast – vode konglomerati koji dobijaju javne tendere i dodaje , „Medijske kuće zapravo imaju poslovne odnose sa institucijama koje bi trebalo u ime društva da preispituju. Zato se postavlja ozbiljno pitanje: u kojoj meri takav zadatak oni mogu da ispune.“

Mehmet Džengiz i Utku Gok, menadžeri Džengiz Holdinga za Bosnu i Hercegovinu, nisu odgovorili na zahtev DW da o svemu ovome daju svoj komentar.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.