Izjava bugarskog premijera Bojka Borisova početkom jula ove godine je zvučala kao opravdanje. "Razumljivo je zašto je predsednik Putin tako oštro optužio Bugarsku. Mi smo doduše ispali krivci, iako u suštini nismo bili krivi, a još manje je naš cilj bio da zamrznemo odnose s Rusijom." Naravno da je ovim mislio na ekonomske sankcije koje su uvedene Kremlju, a koje je kao članica EU uvela i Bugarska. Borisov upućuje na Putinove reči početkom decembra prošle godine u Ankari, kada je rekao da je projekat 'Južni tok' propao, a reč je o gasovodu koji je veoma važan za Bugarsku. Ali, ne samo za Bugarsku već i za Srbiju, pa i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku. Tada je Putin rekao da svu krivicu za propast tog projekta snosi Bugarska, jer ta zemlja "nije znala da deluje kao nezavisna".

Ali, sada se odjednom ton između Moskve i Sofije promenio. Početkom ove sedmice Putin je na Krimu izjavio: "Članstvo Bugarske u NATO je gotova stvar. Mi ćemo poštovati izbor bugarskog naroda i i dalje sarađivati sa Bugarskom, nezavisno od teških pitanja koja su u vezi sa različitim projektima, kao što je na primer i 'Južni tok'. Osim toga, Rusija i Bugarska su uvek u istoriji bile veoma bliske." U Bugarskoj su ove reči primljene kao "jasan znak pomirenja" i "poptuno novi ton u bilateralnim odnosima".

Gasovod kao politički instrument

Tokom zvaničnog prijema na anektiranom Krimu, u njegovom više usputnom pominjanju Bugarske, Putin je rekao da će Rusija razvijati veze sa Bugarskom "na svim kolosecima". No, on je u stvari mislio samo na dva, a oba su zapravo prožeta tenzijama između Rusije i Zapada.Jedno od dva koloseka o kojima je govorio Putin je svakako 'Južni tok', koji je pored svog ekonomskog aspekta i važan instrument ruske spoljne politike. A, u Ankari uz svu pompu najavljivani tzv. 'Turski tok', izgleda da je umro i pre nego se rodio. Rusija više ne tvrdi tako kategorično da od 2019. ruski gas više neće ići preko Ukrajine ka Evropi. Istovremeno pojedini stručnjaci govore da 'Južni tok' ponovo ima dobre šanse. Takođe i to što iz Moskve još nije došlo zvanično otkazivanje projekta 'Južni tok', Bugari shvataju kao da se projekat još može spasiti. Spekulacije o ponovnom oživaljavanju projekta očigledno potiču iz Kremlja. Rusiji je zapravo potreban gasovod kao instrument političkog pritiska. A Bugarska bi u svemu tom svakako igrala određenu ulogu.

Bugarska između Istoka i Zapada

Drugi kolosek je pokušaj Kremlja da preko te zemlje utiče na jedinstvo EU i NATO, kako bi obe ove organizacije zapravo podelio - kako po pitanju sankcija tako i po pitanju bezbednosne politike. I u tom smislu je Bugarska dobar teren za "tajne akcije". Jer, Moskva u Sofiji i dalje ima dosta pristalica. Posebno u redovima najveće opozicione partije u bugarskom parlamentu. Socijalisti su se posebno obradovali Putinovoj izjavi. Portparol te partije je kazao: "Biće sve jasnije da nam je pod nos poturena pogrešna slika o Rusiji. Stvarni prioriteti Rusije su daleko od slike agresivne i nemilosrdne države." On je dodao kako je zbog svoje geopolitičke pozicije, ali i zbog duhovne i kulturološke povezanosti sa Rusijom, "Bugarska pozvana da kao posrednik ublaži trenutni spor".

Većina Bugara bi i pozdravila ovakvu ulogu države. Međutim, većina političara zna da je potpuno nerelano da se mala Bugarska sada odjednom pozicionira kao veliki mirotvorac na međunarodnoj sceni. Ali, i nakon Putinovih poslednjih izjava, Bugarska i dalje ostaje podeljena po pitanju politike prema Rusiji.