Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), u Nemačkoj je u oktobru ove godine umrlo više od 90.000 ljudi – to je 19 odsto više od tzv. „medijane“ za period od 2018. do 2021. godine. Oktobar je bio vrhunac onoga što je uočeno i prethodnih meseci: visoka smrtnost u 2022. godini.

To je razvoj koji ni stručnjaci do sada nisu uspeli jasno da objasne i koji ujedno otvara vrata spekulacijama. Poslanik desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu, Martin Zihert, postavio je tako pitanje o mogućoj povezanosti povećane smrtnosti s „masovnim vakcinacijama protiv korone“. A na kanalima na Telegramu vakcinacija je već identifikovana kao definitivni uzrok. Stručnjaci, međutim, naglašavaju da je za takve tvrdnje i dalje prerano.

„U prvim godinama pandemije mogli smo biti relativno sigurni da su korona-infekcije razlog veće smrtnosti“, kaže Sebastijan Klizener iz Saveznog instituta za istraživanje stanovništva (BiB). „Bio je to snažan statistički signal koji su poslali talasi korone, kada je reč o smrtnosti. Trenutno je mnogo teže.“

Respiratorne bolesti uzrok?

Broj smrtnih slučajeva u oktobru, samo delimično može da se objasni koronom. Prema podacima Instituta Robert Koh, u oktobru je u Nemačkoj od korone umrlo 4.334 ljudi, što je znatno više nego prethodnih godina (2021: 2.493; 2020: 1.482). Čak i u letnjim mesecima ove godine, od korone je umrlo znatno više ljudi nego prethodnih godina.

Međutim, samo povećanje broja umrlih od korone nije dovoljno kako bi se objasnila visoka stopa smrtnosti u oktobru, kaže Jonas Šelij, naučni saradnik u radnoj grupi „Zdravstveni status stanovništva“ pri Institutu Maks Plank. „Broj umrlih od korone“, kaže, „objašnjava samo polovinu onoga što smo imali u oktobru.“ Za drugu polovinu postoji nekoliko mogućih razloga.

„Najočiglednije objašnjenje je to što ove godine beležimo relativno rani talas zaraznih bolesti“, kaže Šelij. Jer, za razliku od ranije, u oktobru je već postojao veliki broj respiratornih bolesti, poput gripa. „Ono što vidimo su dva sinhrona razvoja: s jedne strane, smrtnost od korone koja je porasla od rane jeseni do oktobra, a sa druge, respiratorne infekcije koje su takođe naglo porasle.“

Šelij, međutim, ukazuje da se broj umrlih može koristiti samo za uspostavljanje asocijacija, a ne uzročno-posledičnih veza. Na kraju krajeva, samo lekari koji leče mogu da utvrde pravi uzrok smrti. „Po meni je ta veza očigledna, jer je to ono što smo videli i pre pandemije. Kada smo pre korone zimi imali veću smrtnost, onda smo to uglavnom pripisivali zaraznim bolestima.“ Neobično je, međutim, da je talas zaraznih bolesti došao tako rano.

Visoka smrtnost tokom leta otvara brojna pitanja

Sebastijan Klizener iz Saveznog instituta za istraživanje stanovništva (BiB) s tim u vezi kaže: „Ranije je bilo tako da smo najveću smrtnost beležili zimi. Talasi gripa izazivali su velike oscilacije. Ponekad je broj smrtnih slučajeva u februaru bio veoma nizak, jer talas gripa nije bio jak, a ponekad je u februaru bio veliki broj umrlih, jer je epidemija gripa bila jaka.“

Nakon visoke stope smrtnosti, u narednim mesecima bi obično došlo do smanjenja, kaže Klizener. Uzročnici smrti, poput epidemije gripa, dovode do toga da ljudi narušenog zdravlja češće umiru. Nakon toga, broj smrtnih slučajeva se po pravilu smanjuje, jer ima manje ljudi narušenog zdravlja nego što ih je prethodno bilo.

Periodičnost smrtnosti se međutim promenila. „Ono što sada sve više uočavamo jeste da i u drugim mesecima imamo visoku stopu mortaliteta“, kaže Klizener. Ne primer, u letnjim mesecima je umrlo više ljudi nego prethodnih godina. Sve teže je proceniti stopu smrtnosti, jer su se sezonski obrasci promenili.

„Leto mi je manje jasno od oktobra“

„Leto mi je manje jasno od onog što se desilo u oktobru“, kaže Šelij. Nešto od toga se može objasniti toplotnim talasima. „Veza između velikih vrućina i prekomerne smrtnosti je veoma, veoma jasna.“ Jedan deo bi mogao da se objasni brojem umrlih od korone. Ali sve to zajedno – nije dovoljno. „Nije nemoguće pretpostaviti da bismo mogli malo jasnije da vidimo indirektne efekte pandemije“. Šelij pritom misli na mogućnost opterećenja zdravstvenog sistema kao posledice stresnog perioda pandemije. Ali, sve to su samo spekulacije.

Šelij, međutim, smatra da je veza između vakcinacije protiv korone i većeg mortaliteta skoro nemoguća. „Kao naučnik, želim sve opcije da ostavim otvorenima, ali jednostavno ne vidim tu vezu.“ Uostalom, veća jasnoća postoji u proceni vakcina, nego u ispitivanju stanovništva. „Zbog veoma dobrih istraživanja o efikasnosti i rizicima vakcinacije, nismo zavisni od traženja uzroka u podacima o stanovništvu. Da su vakcine uzrok povećanog broja smrtnih slučajeva, to bi odavno bilo dokazano u medicinskim i epidemiološkim istraživanjima.“

Pouzdanije informacije o pozadini broja umrlih, prema mišljenju stručnjaka, mogu se dobiti tek kada se saznaju uzroci smrti. Ti podaci su, međutim, dostupni sa zakašnjenjem od nekoliko meseci. Prema oceni stručnjaka, tek tada može da se objasni kako je u određenom mesecu moglo da dođe do povećane stope smrtnosti. „Za stručnu raspravu, bez teorija zavere, od velike pomoći bi bilo kada bi ti podaci bili dostupni ranije. Tada bismo mogli brzo da ponudimo dobro utemeljena objašnjenja, vezana za aktuelnu stopu smrtnosti“, kaže Klizener.

Kako se dolazi do tih brojki?

Savezni zavod za statistiku Destatis, tek od korona-pandemije predstavlja podatke o broju smrtnosti u jednoj sedmici ili mesecu. Destatis se pritom oslanja na podatke o broju umrlih kojima raspolažu matične službe, kaže Feliks cur Niden, stručnjak za brojeve umrlih i demografiju u Destatisu.

Sledeći korak u izradi statistike o mortalitetu je poređenje apsolutnog broja smrtnih slučajeva u mesecu sa prosekom iz istog meseca u protekle četiri godine. Ako je vrednost iznad medijane, postoji povećana smrtnost.

Prema rečima Cur Nidena, period od prethodne četiri godine je izabran kako bi se uzeli u obzir različiti događaji koji se sezonski ponavljaju, kao što su grip ili toplotni talasi. Međutim, što je period poređenja duži unazad, uticaj drugih faktora na broj umrlih, kao što su starenje ili produženje životnog veka, je veći. „Četiri godine su kompromis, kako bi se što bolje ujednačili različiti faktori“, kaže Cur Niden.

ps/as/br (ARD)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.