U narednih nekoliko godina, Ukrajina će mnogo koštati Zapad: Evropska unija je kratkoročno obezbedila 1,6 milijardi evra, SAD su preuzele garancije za kredite u visini od 800 miliona evra, a Međunarodni monetarni fond računa da će zemlji u bliskoj budućnosti biti neophodno 15 do 18 milijardi dolara. Ali, s obzirom na to da je Rusija za 44 odsto podigla cenu gasa za Ukrajinu, verovatno će za sprečavanje bankrota biti neophodno još nekoliko milijardi evra.

Da li će Ukrajina ikada biti u stanju da vrati taj novac? Zašto se Evropska unija toliko trudi oko Ukrajine? I zašto Rusija ni u kom slučaju ne želi da dopusti da se siromašni komšija okrene Zapadu?

„Ukrajina je sa svojih 46 miliona stanovnika važno tržište, ali i sve važniji partner nemačke automobilske industrije“, kaže Aleksandar Markus iz Delegacije nemačke privrede u Kijevu. I portparol za spoljnu politiku liberala (FDP) u Evropskom parlamentu, Aleksander Graf Lambsdorf, potvrđuje: „U perspektivi, Ukrajina ima veliki potencijal“.

Male plate, veliki mito

Veliki potencijal, to zvuči kao: lepa budućnost – sumorna sadašnjost. Mereno bruto društvenim proizvodom, sa 3.800 dolara po glavi stanovnika, Ukrajina je odmah iza Mongolije. Industrija je zastarela, plate su male, korupcija velika. Kada se pre 20 godina raspao Sovjetski Savez i kada je veliki deo državnih preduzeća privatizovan, iz haosa promena nastali su oligarsi koji svoje novo bogatstvo sada koriste kao instrument moći. Oni ne samo da kontrolišu ekonomiju, već imaju snažan uticaj na politiku i ometaju „prirodnu“ konkurenciju.

Čak i poljoprivreda, po kojoj je Ukrajina poznata, bori se sa ozbiljnim problemima. Ukrajina je posle SAD i Evropske unije treći po veličini izvoznik žitarica u svetu. Ali loše upravljanje i nedostatak investicija, loše utiču na kvalitet proizvoda: ukrajinske žitarice koriste se skoro isključivo kao stočna hrana. Ukrajina zaista nije zanimljiva kao žitnica – ni za Evropu, a ni za Rusiju, jer obe i same izvoze žito. I ostatak privrede nudi malo toga što Rusija i Evropa i same nemaju u izobilju. Jednostavne mašine, čelik, hemijski proizvodi – to što Ukrajina sada uglavnom izvozi na Istok, svega toga ima svuda na svetskom tržištu.

Ukrajinski motori u ruskim helikopterima

Strateški važno je samo nekoliko visoko razvijenih uskih sektora. Za vreme Sovjetskog Saveza, Ukrajina je dobila zadatak da proizvodi delove raketa i motore za helikoptere. Čak i danas, praktično svi ruski helikopteri lete sa ukrajinskim motorima. Neki stručnjaci veruju da je to možda jedan od nekoliko razloga zbog kojih Moskva želi čvrsto da veže Ukrajinu za sebe. „Saradnja sa Ukrajinom u vojnoj tehnologiji je važna za Rusiju. Bez Ukrajine, ruska vojska ne može ni da leti ni da puca“, procenjuje ukrajinski ekonomski savetnik Boris Kušniruk.

Aneksijom Krima, Moskva je sebi doduše obezbedila važnu vojnu luku Sevastopolj, ali je istovremeno ugrozila saradnju sa Ukrajinom. Jer, pod uticajem ruske pretnje, vlada u Kijevu neće imati drugog izbora nego da zaustavi isporuku vojno-tehničke robe, smatra Kušniruk. „U suprotnom, ukrajinsko oružje bi kasnije moglo da se koristi protiv same Ukrajine“. A Moskva je praktično pred odlukom: ili da okupira deo Ukrajine gde se proizvodi naoružanje, ili da ekvivalentnu proizvodnju izgradi u Rusiji. Ili – da se potrudi oko deeskalacije.

Sve u svemu, ekonomski gledano, Ukrajini je Rusija potrebna više nego što je to obrnuto slučaj. Ne samo da Kijev trenutno ne može da se odrekne bilo kojeg izvora prihoda, već zavisnost od ruskog gasa toj zemlji ne ostavlja skoro ni malo prostora za manevrisanje.

Strah od kolapsa države

Zavisnost – o tome se sasvim evidentno radi u ovom sukobu. Ruska bitka za Ukrajinu ima uglavnom geostrateške razloge, kaže poslanik Lambsdorf: „Radi se o tome da se NATO drži podalje od sopstvenih granica, ali i o izgradnji Evroazijske unije, koja bi bez Ukrajine bila nezanimljiva.“ Ekonomski razlozi imaju podređenu ulogu.

I za Evropsku uniju su ekonomski izgledi u Ukrajini suviše mali da bi se opravdalo davanje milijardi. Na primer, proizvođači auto-delova u Ukrajini izvoze 14 odsto svojih proizvoda u Nemačku, dok je to za nemačke proizvođače automobile samo 0,3 odsto uvoza.

Lambsdorf kaže da se Evropski interesi u Ukrajini mogu lako rezimirati: stabilnost, mirne granice, bez talasa izbeglica. Poljska, Slovačka, Mađarska i Rumunija, više od svih članica EU, guraju Brisel da se pobrine za stabilnost susedne Ukrajine, da je što je više moguće vežu za Ukrajinu. U tim zemljama već žive mnogi Ukrajinci, uglavnom kao jeftina radna snaga. „U Berlinu, Parizu ili Londonu, možda se čini kao da je Kijev daleko“, kaže Lambsdorf, „ali Poljake, Slovake ili Litvance, operacije u Ukrajini duboko uznemiruju.Ako se tamo desi državni kolaps, onda će od kontrolisane imigracije nastati haotična situacija, a to sigurno nije u interesu Evrope“.

Autori: Alojz Berger / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković