„Neki žele da me pomire sa Al Sisijem. Odbijam to. Ne sedim za istim stolom sa antidemokratom“, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan 2019. o svom egipatskom kolegi Abdel Fatahu al Sisiju. Nazvao ga je „ubicom“. Razlog: Vojni puč pod komandom Al Sisija protiv Mohameda Mursija, koji je posle takozvanog Arapskog proleća bio demokratski izabran predsednik Egipta.

Ideologija islamističke Muslimanske braće, koju je zastupao Mursi, oblikovala je i Erdoganovu politiku. Posle protesta Muslimanske braće na kairskom trgu Tahrir 2013. kada je preko društvenih mreža postao poznat njihov znak rabia, četiri ispružena prsta i savijen palac. Erdogan ga je koristio u svakoj prilici.

Neposredno pre lokalnih izbora 2019. u Turskoj Erdogan je povezao socijaldemokratskog protivnika svoje partije AKP sa Al Sisijevom vladom: „Hoćemo li u nedelju glasati za (našeg kandidata) Binalija Jildirima ili za Al Sisija?“

Fudbal i zemljotres

Ta vremena su sada prošlost. Tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. u Kataru, Al Sisi i Erdogan su se sreli i rukovali. Nakon ove slike, koja se brzo širila medijima i društvenim mrežama, usledila je „diplomatija zemljotresa“: Nakon razornog zemljotresa u Turskoj 2023. Al Sisi je telefonom razgovarao s Erdoganom, a nekoliko dana kasnije, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri posetio je područje pogođeno katastrofom.

U septembru 2023. dvojica predsednika su se srela povodom samita G20 u Indiji. U februaru 2024. Al Sisi je ugostio Erdogana u Kairu, a njih dvojica su se nasmešeni slikali pred kamerama. Odjednom, Erdogan je počeo da koristi drugačiji izraz za svog kolegu, nazivajući ga „moj poštovani brat“.

Al Sisi će ove srede 4. septembra biti primljen u Ankari po prvi put. Dve regionalne sile žele da dodatno prodube svoje odnose.

Izrael i rat u Gazi - obe zemlje imaju sličan stav

Sličan stav obe zemlje prema izraelsko-palestinskom sukobu odigrao je ključnu ulogu u njihovom ponovnom približavanju.

„Rat na Bliskom istoku i način na koji ga Izraelvodi ima ujedinjujuću ulogu“, kaže Selin Nasi, politikološkinja sa Londonske škole ekonomije (LSE). „Iako se ove dve zemlje ne slažu u svemu, njihovi interesi se poklapaju. Obe žele primirje, povlačenje Izraela iz Pojasa Gaze i osnivanje palestinske države“, ističe Nasi.

To potvrđuje i Gamal Abdel Gavad, politikolog sa Američkog univerziteta u Kairu: „Postoji suštinska saglasnost između ove dve zemlje u pogledu rešenja sukoba“. Osim toga, prema njegovim rečima, saradnja između Kaira i Ankare olakšaće postizanje ciljeva u regionu za obe zemlje.

Ponovno približavanje delimično čak ide u korist Izraela, naglašava Mithat Rende, bivši turski ambasador u Kataru: „Izrael je oduvek želeo da se ove dve zemlje ponovo zbliže. Želeo je da okupi muslimanske zemlje i stvori muslimanski front protiv Irana“.

Osim toga, Turska hoće da igra konstruktivnu ulogu u Gazi - što je moguće samo uz pomoć Egipta. „Važno je da odnosi sa Egiptom budu dobri. Da bi Turska mogla da pošalje humanitarnu pomoć u Gazu, potrebna joj je pomoć Egipta, jer se ta pomoć u 90 odsto slučajeva isporučuje preko graničnog prelaza u Rafi“, ističe Selin Nasi.

Obe zemlja profitiraju i ekonomski profitiraju od zbližavanja

Pored geopolitičkih razloga, iza poboljšanja odnosa stoje i ekonomski interesi. „Privrede ove dve zemlje se međusobno dopunjuju. Egipat je bogat energijom, dok Turska ima dobro razvijenu industrijsku infrastrukturu. Turski investitori su veoma zainteresovani za Egipa“, kaže Rende.

„Egipat je postao sve važniji akter kada je reč o energiji“, potvrđuje Nasi, aludirajući na nalazišta nafte i gasa, od kojih želi da profitira i Turska.

Egipat igra ključnu ulogu u „Gasnom forumu Istočnog Mediterana“. Kairo je sedište ove organizacije. Među državama članicama foruma su i Francuska, Italija, Grčka, Kipar, Jordan Izrael i Palestinske teritorije - ali ne i Turska.

Zašto je ovo dobra vest za ceo svet

Posmatrači generalno gledaju na smirivanje tenzija između ove dve države kao na pozitivnu stvar – ne samo za region, već i za ceo svet.

„Ovo je odličan razvoj događaja za sve. Stabilnost u istočnom Mediteranu je od ključne važnosti za sve uključene“, ističe Rende i dodaje: „Ovde govorimo o dve najjače vojske i o najobrazovanijim društvima u islamskom svetu.“

Pored toga, „te zemlje kontrolišu značajan deo globalne trgovine“ kaže diplomata, pozivajući se na Bosfor, Dardanele i Suecki kanal. „Nalazimo se u vremenu kada se globalni lanci snabdevanja urušavaju. U budućnosti bi konkurencija između SAD i Kinemogla da preraste u sukob. U svakom slučaju, Turska i Egipat će služiti kao proizvodne baze“, kaže turski diplomata Mithat Rende.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku