Na jednom video-snimku koji se širi društvenim mrežama, mladić kupuje kafu „za poneti“. Na kasi vadi rolnu toalet—papira, otcepi dva listića i stavlja ih na šank kao novac. Treći listić je kao napojnicu gurnuo barmenu u džep košulje.

Uopšte, internet je trenutno pun viceva o iznenađujućem fenomenu – dosad neviđenoj potražnji za toalet-papirom. On je bukvalno razgrabljen i u nekim samoposlugama je već bilo i tuče oko njega. Korona-kriza je još mlada – da li je toalet-papir već sada postao rezervna valuta?

Brita Kran smatra da dotle još nije došlo. Ova profesorka ekonomske psihologijje na Univerzitetu „Bon-Rajna-Zig“ smatra da je jagma za toalet-papirom plod „psihologije stada“. „To je“, kaže, „trenutak maksimalnog gubitka kontrole, maksimalne nesigurnosti i najvećih promena.“

Ona podseća da je društveni život upravo usporen „sa stotke na nulu“ i da „niko ne zna šta će još doći“. Zato ljudi pokušavaju da povrate kontrolu. U situaciji u kojoj su zaštitne maske rasprodate, baš kao i sredstva za dezinfekciju, „svako uzima ono što još može i što nije loše“.

Da li je kupovina toalet-papira instinktivna radnja? „Toalet-papir je metafora bezbednosti – ako nije već postao i simbol korona-krize. I svega odvratnog što se sa virusom povezuje.“

Lišće: priroda daje

U starija vremena su se kao toalet-papir koristili listovi različitih biljaka, pre svega repuha – na to ukazuju arheološki nalazi u najstarijoj kamenoj solani na svetu, u Halštatu u Austriji.

Do pojave prvog toalet-papira korišćene su krpe ili sunđeri, ponekad čak i živa živina, kako je to opisao švajcarski istoričar i biolog Danijel Furer koji prenosi da je „leva ruka u mnogim kulturama, pre svega azijskim, služila telesnoj čistoći, a desna – za rukovanje i uzimanje hrane“.

Toalet-papir se prvi put pominje u kineskim analima (!) iz 6. veka. Britanski sinolog i proučavalac istorije Džozef Nidhem (1900-1995)citirao je mudraca Jana Žituija (531-591) koji je napisao: „Nikad se ne bih usudio da papir sa citatima ili komentarima iz Pet klasika ili na kojem su napisana imena mudraca – koristim za toalet.“

Mahovina i seno

A godine 851. jedan trgovački putnik je napisao: „Oni (Kinezi) nisu tako brižljivi kada je reč o čistoći, i ne peru se vodom kada obave nuždu, već se samo obrišu papirom.“

Na carskom dvoru u Nanđingu je, kako piše Nidhem, 1393. godine potrošeno 720.000 listova toalet-papira veličine 2x3 stope (oko 60 sa 90 cm), car Hongvu i njegova porodica troše 15.000 listova svako, i to „posebno mekanog i naparfemisanog toalet-papira“.

U srednjovekovnoj Evropi ljudi su tada još koristili stare krpe, ostatke tkanina ili loptice od vune. Ponekad su se služili i mahovinom, lišćem biljaka, senom ili čak slamom, kako izveštava Sabine Šahtner, direktorka Industrijskog muzeja u Bergiš Gladbahu nedaleko od Kelna. U svom standardnom delu „Toalet-papir. O istoriji kulture brisanja“ ona piše da je korišćenje starog papira počelo u 16. veku.

Toalet-papir sa svilom

Zanimljivo je i šta su otkrili arheolozi u Estoniji: u ostacima tekstila koji su u domaćinstvima korišćeni kao toalet-papir, naučnici su našli više vrsta ovog pomagala. Bilo je jasno da su imućna domaćinstva koristila fine i meke štofove – delove svakodnevne odeće, na koje su kačili i svilene aplikacije. A u siromašnijim domovima su korišćeni grubi ostaci jednostavnog tekstila.

Pojava novina i industrijske proizvodnje hartije dovele su do masovnog korišćenja papira kao higijenskog artikla. A u drugoj polovini 19. veka je počelo i korišćenje WC-a sa odvodom što je iziskivalo upotrebu specijalne hartije koja ne može da zapuši cevi.

Proizvodnja se odvija danonoćno

Jedan reklamni film bavarskog proizvođača toalet-papira „Fripa“ iz Mitenberga jasno pokazuje dokle se stiglo sa industrijskom proizvodnjom. Sve se odvija na pokretnoj traci i na kraju ogromna mašina pravi velike pakete spremne za isporuku trgovinama.

„Fripa“ (sa reklamnim sloganom: „Uvek smo za sloj bolji!“) je u jeku korona-virusa bitno povećala proizvodnju. U normalnim uslovima ona proizvodi 130.000 tona toalet-papira godišnje, a sada – dvostruko više.

„Stigli smo do limita“, kaže portparol firme Jirgen Fišer za DW, „i ne uspevamo da se izborimo sa potražnjom.“

Zato je sada vreme isporuke produženo. „Ne mogu da objasnim zbog čega su ljudi toliko navalili na toalet-papir. Možda zato što može lako da se skladišti i što nije skup.“  Fišer kupcima savetuje da se ponašaju uviđavno i da se opuste.

Stvaranje zaliha – zamena za čin borbe

Ortvin Ren, sociolog i istraživač rizika, kaže da „istraživanje rizika poznaje tipove onog koji gleda u stranu i ignoriše opasnost, onog koji beži i učauri se i onog koji se bori“.

Ovaj poslednji postaje aktivan kada oseti pretnju i stvaranje zaliha je za njega zamena za borbu. A da li je neko tip koji beži ili se bori, to određuju vaspitanje i iskustvo. Mnogo toga određuje i konkretna situacija: kada je za volanom, čovek je uglavnom tip borca, a kao pešak je tip koji beži.

U haosu oko toalet-papira, Anja Ahciger, ekonomska psihološkinja sa Cepelkinovog univerziteta u Fridrihshafenu, prepoznaje obrazac ponašanja sličan sunčanju na godišnjem odmoru. „Ljudi u medijima čuju da drugi kupuju mnogo toalet-papira“, kaže Ahcigerova za Zidojče cajtung.

„Na poslu, u porodici, među prijateljima, stalno se govori o tome ko je koliko toalet-papira nakupovao. Oni koji nemaju zaliha, postaju nervozni – i počinju i sami da stvaraju zalihe“, dodaje ona.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android