U nekim balkanskim zemljama već godinama kruži ciničan vic: Kako se u regionu pravi reklama za Nemačku i Austriju? Poziv turističke agencije bi verovatno glasio: "Dođite, vaša deca su već ovde!"

Balkanski region je poslednjih godina teško pogođen odlaskom mlađe generacije. Prema podacima nemačke Savezne centrale za političko obrazovanje, gotovo svaki treći stanovnik Severne Makedonije sada živi u inostranstvu. Još gora situacija je u Albaniji i Bosni i Hercegovini, gde udeo iseljenika u ukupnoj populaciji iznosi oko 42, odnosno 50 posto.

Savezna centrala skreće pažnju na činjenicu da iseljenici značajno doprinose izdržavanju svojih porodica u domovini. "U svim zemljama zapadnog Balkana, s izuzetkom Severne Makedonije, doznake čine oko deset posto u odnosu na BDP."

Ipak, Sofija Todorović iz Beograda je uverena: "Nedostaju nam ti pametni ljudi. Bez tih otvorenih, talentovanih, kreativnih, marljivih i ka EU orijentisanih ljudi, i budućnost dotičnih zemalja je dovedena u pitanje." Todorović je direktorka Inicijative mladih za ljudska prava. Mreža, sa kancelarijama u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini, povezuje mlade ljude preko nacionalnih i etničkih granica.

Ekonoski razlozi kao pokretač, ali ne i jedini razlog

"Vlada bi trebalo da manje gradi zgrade, a više ulaže u umove", kaže taksista u glavnom gradu Kosova, Prištini. Nema više od 30 godina, kao i otprilike polovina njegovih sunarodnjaka; čak je svaki treći Kosovar mlađi od 18 godina. Istovremeno, u zemlji koja je 2008. proglasila nezavisnost, stopa nezaposlenosti mladih je 19 posto. Sve više mladih Kosovara se pita: Zašto raditi za mesečnu platu od nešto više od 500 evra kada se u Beču, Berlinu ili Bazelu može zaraditi četiri puta više? Ponuda kurseva nemačkog jezika u Prištini ne nedostaje.

Sofija Todorović prepoznaje taj problem, ipak smatra da ekonomski napredak sam po sebi neće rešiti problem odlaska – i skreće pažnju na problem koji se često zanemaruje na Zapadu: "Najveći izazov za mlade ljude u regionu je nesigurnost. Ona proizlazi iz nedostatka poverenja u institucije i nedostatka vladavine prava u zemljama. To ih zabrinjava."

Politička nestabilnost i nesigurnost

Zaista, politička situacija na Balkanu je nesigurna i 30 godina nakon ratova u Jugoslaviji. Srbija se spori s Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i Hrvatskom, Hrvatska sa Crnom Gorom, a i između Severne Makedonije, Albanije i Grčke su se tenzije nedavno pojačale. Radi se o nacionalizmu, suočavanju s prošlošću i pravima političkih manjina. Problemi su stari, pretnje aktuelne.

"Mladi ljudi ne žele da živje u zemlji u kojoj se svakodnevno izveštava o mogućem izbijanju rata. Ne žele da živeti u zemlji u kojoj je klima prožeta glasinama da svi rade protiv nas i da neprestano moramo da se branimo", kaže Todorović.

Njena domovina Srbija zaslužuje posebno poglavlje. Tu se uz sveprisutan nacionalizam dodaje i autoritarna vlast predsednika Aleksandra Vučića. On ima velik uticaj na pravosuđe, medije i Srpsku pravoslavnu crkvu. Vučić takođe koristi nejasne etničke odnose na Balkanu. Todorović optužuje vlasti da za političke svrhe iskorišćavaju "traume koje još uvek vladaju u regionu".

Šta učiniti kako bi mladi iz jugoistočne Evrope ostali i svojom mladalačkom energijom pomogli izgradnji svoje zemlje? Potrebno je više vladavine prava i manje nacionalizma, smatra Todorović. Njena inicijativa se stoga fokusira na političko obrazovanje, nudeći alternativan pogled na situaciju:

"Pokazujemo da je mir u regionu moguć, da možemo sarađivati s vršnjacima iz drugih zemalja. I da iskustva iz prošlosti ne moramo koristiti kao oružje protiv naših suseda, već ih možemo pretvoriti u instrumente mira."