U Zuligofenu, seocetu na zapadu nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije 65-godišnja Dorote Hohgirtel od 2001. vodi farmu. Drži više od stotinu životinja, uključujući 30 koza i 60 ovaca, kao i nekoliko konja. Ima i voćnjak u kojem uzgaja preko 130 različitih sorti jabuka.

Očuvanje drevnih biljnih vrsta i uzgoj organske hrane bez pesticida i hemijskih đubriva bili su joj na srcu otkako je pre više od dve decenije odlučila da,  pored svog posla, postane i poljoprivrednica.

Kao školovana farmaceutkinja, Hohgirtel i dalje ima siguran posao u farmaceutskoj industriji. Ali danas je najviše brine sumorna perspektiva - da čovek ne može da živi od poljoprivrede, kaže ona.

„Znam da neću biti mlađa. Na pragu sam penzije i pitanje koje sebi stalno postavljam je: Kome ću ostaviti imanje?"

Hohgirtel kaže da je njeno dvoje dece izabralo druge karijere i da ih farma ne zanima. Iako je ponosna na njih, ipak bi volela da su njena jeca razmišljala o tome da preuzmu farmu. Takođe ne zna za nijednu drugu mladu osobu van njene porodice koja bi bila zainteresovana da preuzme farmu kada ode u penziju.

Njen prijatelj farmer, kaže ona, predao je poslove svom sinu, da bi ubrzo nakon toga shvatio da se 30-godišnjak bori da ekonomski preživi.

Kompatibilnost rada i porodice

Nemačka poljoprivreda doprinosi manje od jednog procenta bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje i manje je važna za nacionalnu ekonomiju nego u susednoj Francuskoj i Poljskoj.

Rajnhard Jung, politički savetnik u Slobodnim farmerima, interesnoj grupi za poljoprivrednike, kaže da je nemački poljoprivredni sektor poslednjih godina pod pritiskom i zbog demografskih promena.

„Nedostatak kvalifikovanih radnika je problem za sve sektore", kaže on za DW, a posebno teško je pridobiti mlade za sektor poljoprivrede.

Zbog toga što mladi danas imaju „želju za dobrom ravnotežom između posla i privatnog života", kaže Jung. A naporan rad i nedostatak odmora, kao što uobičajeno kod starijih generacija, „nije opcija" za mlade ljude.

Skupa zemlja

Pored toga, mladim poljoprivrednicima čije porodice ne poseduju farme postaje sve teže da steknu ili čak iznajme poljoprivredno zemljište, pošto su cene naglo porasle tokom protekle decenije.

Špekulacije zemljištem nakon finansijske krize 2009. i povećano interesovanje multinacionalnih prehrambenih kompanija za obradivo zemljište sprečavaju ponovni pad cena.

EU birokratija i klimatske promene

Ono što takođe sve više zabrinjava Hohgirtel na njenoj farmi u Zuligofenu je povećanje ekstremnih vremenskih uslova. Farmerka to klimatskim promenama, što čini poljoprivredu nepredvidivijom sa talasima letnjih vrućina i - ove godine - obilnim kišama koje pogađaju njen rod jabuka. „Očekivani gubici zbog klimatskih promena čine vođenje farme još skupljim", kaže ona.

Jung smatra obeshrabrujućim za poljoprivrednike ogromnu birokratiju EU u njenim naporima da učini poljoprivredu održivijom.

"Shvatio sam da mnogi mladi ljudi žele da rade u poljoprivredi jer vole poljoprivredu. Ali propise o održivosti u poljoprivredi donose političari koji misle da je poljoprivreda loša jer zagađujemo životnu sredinu."

Protesti nemačkih poljoprivrednika

Problemi sa kojima se nemački farmeri suočavaju, najmanje od ove zime su poznati i širokoj javnosti. Hiljade farmera traktorima su blokirali puteve u Berlinu i mnogim drugim delovima zemlje u znak protesta protiv planova vlade da smanji državne subvencije za poljoprivredni dizel.

Protesti su bili samo delimično uspešni jer je vlada samo pristala da smanji rezove na duži period, umjesto da ih ukine kako su poljoprivrednici tražili.

Mladi neće „pune ruke posla”

Za većinu mladih Nemaca rad na farmi je verovatno nezamisliv, kao što je pokazala anketa nedavno na ulicama Bona.

Jedan mladi Nemac kaže da je sve što zna to da je poljoprivreda „nesigurna" i „zvuči kao da imaš pune ruke posla".

„Zvuči kao da moram da napustim grad i da se vratim na selo. Potrebno je i dosta istrajnosti i strpljenja jer se ne zna da li će farma uopšte nešto da proizvede", rekao je on.

Druga mlada žena je za DW rekla da je u „razvijenoj zemlji" „želja za dobrom ravnotežom između posla i privatnog života" opravdana. „Plus, industrijska revolucija je daleko iza nas, tako da mislim da nikada neću poljoprivredu da vidim kao karijeru."

Ipak, Hohgirtel je odlučna da nastavi da živi svoj san sve dok još može da hoda zemljom koju sa ponosom naziva svojom. Ona čak pravi planove za budućnost i planira da organizuje predavanja za one koji su zaboravili na poljoprivredu kao karijeru.

„Nadam se da ću to moći da radim još mnogo godina. Nudim i obilaske za škole, organizujem grupne događaje i organizujem veliki festival na imanju na jesen. Samo želim da podržim ideju poljoprivrede i pokažem da može da se radi drugačije."

Ovaj prilog je izvorno objavljen na nemačkom