Grupa radoznalih ljudi, na događaju posvećenom reproduktivnim pravima, okuplja se oko Maksima Labrija u Parizu, dok on pokazuje šarene silikonske prstenove.

Ono što na prvi pogled izgleda zabavno zapravo ima dublju svrhu. Labrija, medicinski tehničar, zacrtao je cilj da napravi revoluciju u oblasti muške kontracepcije.

Na planeti živi više od dve milijarde muškaraca u reproduktivnom periodu. Svaka druga trudnoća je neplanirana. Teret često pada na žene, dok muškarci imaju malo opcija za kontrolu svoje plodnosti.

Sve više muškaraca pokazuje interesovanje za preuzimanje kontrole. Globalne studije, podržane od organizacija kao što su Fondacija Gejts ili Ujedinjene nacije, otkrivaju sve veće interesovanje za nove muške kontraceptive.

Koji proizvodi su dostupni?

Pored kondoma i vazektomije – hirurške intervencije koja podrazumeva podvezivanje semenovoda, kako spermatozoidi iz testisa ne bi dospeli u semenu tečnost, čime se onemogućava začeće – naučnici rade na više od sto inovativnih proizvoda, pokazuju podaci Inicijative za mušku kontracepciju (MCI).

Neke metode sprečavaju razvoj spermatozoida. Druge se fokusiraju na sprečavanje kretanja spermatozoida, kako ne bi mogli da stignu do jajne ćelije, a određene tehnike mogu sprečiti spermatozoide da oplode jajnu ćeliju.

Do sada su pokušaji razvoja novih metoda muške kontracepcije više puta propadali.

Hormonski proizvodi trenutno imaju uzlaznu putanju. NES/T gel, koji se nanosi na rame, do sada je najnapredniji u kliničkim ispitivanjima i prednjači u trci.

Takođe, među najperspektivnijim proizvodima je gel kompanije Contraline, koji blokira cev koja prenosi spermatozoide, kao i nehormonska dnevna pilula kompanije YourChoice. Oni se trenutno testiraju na ljudima, ali neće biti dostupni na tržištu još pet do deset godina.

Novi pristup: Termalna kontracepcija

Nekoliko proizvoda, koji su već dostupni, koriste poseban pristup – toplotu.

„Ne morate da čekate. Možete već sada praktikovati termalnu mušku kontracepciju“, kaže Labri, koji je silikonske prstenove izumeo zbog lične frustracije.

Nakon što se zaljubio u jednu Francuskinju, ona mu je rekla da preuzme odgovornost za sprečavanje začeća. Stoga je, zajedno sa svojim roditeljima, razvio je prototip Andro-Switch prstena u njihovoj garaži.

Princip izgleda veoma jednostavno. Proizvodnja spermatozoida osetljiva je na temperaturu. S obzirom da prsten podiže testise bliže telu, omogućava im da apsorbuju prirodnu telesnu toplinu. Povećanjem temperature za nekoliko stepeni može doći do privremene neplodnosti.

Na tržištu se pojavljuju i slični proizvodi. Tako se u Francuskoj prodaje termalno donje rublje sa grejačem. Testisi su obavijeni slojem koji otpušta toplotu, što ometa proizvodnju spermatozoida.

Kako znati da li funkcioniše?

Ključni način praćenja plodnosti je seminogram (analiza sperme), koji procenjuje kvalitet spermatozoida.

Da bi olakšao taj proces, Rolf Tobiš, nemački istraživač na Tehničkom univerzitetu Mitelhesen, razvio je kućni seminogram — uređaj koji omogućava korisnicima da testiraju svoju plodnost u udobnosti svog doma.

Međutim, plasiranje ovog proizvoda na tržište predstavlja izazov za Tobiša. Medicinska sertifikacija zahteva mnogo vremena i skupa je, a velike farmaceutske kompanije nisu voljne da investiraju.

Uz to, razvio je termalni kontraceptivni uređaj, koji zagreva testise samo deset minuta mesečno, tvrdeći da može privremeno učiniti muškarce neplodnim. Uprkos ideji koja ima potencijal, Tobiš se suočava sa problemima u obezbeđivanju dovoljno novca za finansiranje.

Problem je u medicinskoj sertifikaciji

„Mnogo puta sam razmišljao da odustanem“, rekao je Tobiš za DW, uveren da njegov izum funkcioniše.

Investitori obično očekuju povraćaj uloženih sredstava u roku od jedne godine, ali medicinska sertifikacija može potrajati nekoliko godina, zahtevajući opsežna laboratorijska istraživanja, klinička ispitivanja i odobrenje nadležnih u oblasti zdravstva.

Kao poslednje sredstvo, mnogi pronalazači svoje proizvode označavaju drugačije — kao seksualne ili wellness igračke.

Tako se termalno donje rublje prodaje kao udobna odeća, a Labrijevi silikonski prstenovi kao „dekorativni objekti direktno sa Urana“ na sajtu thoreme.com.

Testiranje na ljudima mora proceniti da li je svaki proizvod bezbedan. Ali decenijama istraživanja pokazuju da to može biti slučaj.

Na primer, tri različite studije testirale su da li povećanje temperature testisa za 1-2 stepena, najmanje 15 sati dnevno, utiče na proizvodnju spermatozoida. Parovi su se oslanjali na termalnu kontracepciju kao jedini oblik kontrole rađanja. Nije došlo do trudnoće tokom kombinovanih 500 menstrualnih ciklusa.

Da li velike farmaceutske kompanije koče proizvode?

U farmaceutskoj industriji postoji šala da je muška kontracepcija u zaostatku deset godina poslednjih pedeset godina.

Prema Loganu Nikelsu, glavnom istraživaču MCI, za plasiranje proizvoda na tržište potrebna je podrška velikih farmaceutskih kompanija. Ali umesto da predvode, farmaceutski giganti prepuštaju inovatorima (startapovima) da preuzmu rizik.

Poslednji veliki napor dogodio se pre više od decenije. Nemački farmaceutski gigant Bajer testirao je muško kontraceptivno sredstvo na ljudima i utvrdio da je „efikasan i sa podnošljivim nuspojavama“.

Uprkos ovom uspehu, Bajer je prekinuo sva istraživanja o kontroli muške plodnosti. U izjavi za DW, Bajer je objasnio da sumnjaju da bi proizvod bio komercijalno uspešan.

Abvi i Fajzer navode da nisu u poslu koji se bavi muškom kontracepcijom i nisu komentarisali planove za ulaganje.

Druge kompanije kojima se DW obratio — poput Džonson & Džonson ili Teva — nisu odgovorile na zahtev za komentar.

„Nisu muškarci problem, već ukorenjeni sistemi koji pružaju otpor tehnološkom i društvenom napretku“, kaže Franka Fraj.

Nemačka novinarka i autorka napisala je knjigu u kojoj objašnjava da istraživanja pod dominacijom muškaraca i profitno orijentisane zdravstvene industrije ne uspevaju da reše potrebu za rodno ravnopravnom kontrolom rađanja.

Šta je sledeće na tržištu kontraceptiva?

Rastuće globalno interesovanje muškaraca ukazuje da je promena na pomolu. Ipak, nije reč samo o dostupnosti, već i o prihvatanju.

„Dovoljan je samo jedan proizvod da se otvori put“, kaže Nikels iz MCI-a, ističući potencijalni domino efekat.

Na globalnom tržištu kontraceptiva, za koje se predviđa da će dostići 40 milijardi evra do 2030. godine, nekoliko zemalja ulaže u ovu budućnost. Finansiranje uglavnom dolazi od neprofitnih organizacija i akademskih institucija, posebno u Sjedinjenim Državama, ali i u Indiji, Brazilu i Australiji.

Na nedavnom događaju o pravima na kontracepciju u Parizu, učesnici su bili optimistični u vezi sa tim pitanjem i budućnošću – muška kontracepcija predstavlja oblik osnaživanja.

Nije reč samo o seksualnoj ili finansijskoj slobodi — radi se o davanju mogućnosti za oblikovanje sopstvenog života i planiranju porodice milijardama ljudi.

*tekst je najpre objavljen na engleskom jeziku