Suđenje Dominiku Pelikou, koji je drogiraosvoju suprugu Žizel Peliko i organizovao silovanja, okončalo se u prvom stepenu osudom na dvadeset godina robije.

I desetine silovatelja, koje je dovodio u kuću, takođe su osuđene na kazne od tri do dvadeset godina.

Da li se može ući u glavu silovatelja? Da li se ikako može dokučiti zašto čine taj strašan zločin?

Silovanje je jedno od najstrašnijih i najponižavajućih iskustava. Gotovo uvek ostavlja žrtvu sa osećajima besa te mržnje prema sebi, i može izazvati posttraumatski stresni poremećaj.

Zašto muškarci siluju?

Ovo je složeno pitanje s više odgovora jer na silovatelja utiče više faktora. Ne postoji jedan određeni tip osobe koja će počiniti takav zločin.

To je otkrio dr Samjuel D. Smitmen, američki klinički psiholog, kada je sedamdesetih intervjuisao pedeset muškaraca koji su priznali da su nekoga silovali.

Ti su muškarci imali različite prošlosti i društvene statuse te, naravno, i različite ličnosti i mentalitete. Psihologa je iznenadilo koliko su ravnodušno govorili o tako teškom krivičnom delu.

Motivacija za silovanje

Motivi za silovanje žena variraju i teško ih je precizno odrediti. Međutim, studije pokazuju da silovatelji imaju određene zajedničke osobine kao što su nedostatak empatije, narcizam i osećaj neprijateljstva prema ženama.

Toksična muškost

Šeri Hembi, profesorka psihologije na Univerzitetu Saut u Tenesiju, rekla je za DW da „seksualni napad nije povezan sa seksualnim zadovoljstvom ili interesom, već s dominacijom nad drugima“.

Hembi, koja je i urednica časopisa Psychology of Violence, objasnila je kako takozvana „toksična muškost“ podstiče kulturu silovanja.

„Mnogi počinioci silovanja i drugih seksualnih napada su mladi muškarci“, kazala je. „U mnogim slučajevima jedini način za sticanje društvenog statusa među muškim vršnjacima jeste seksualno iskustvo, dok je nedostatak seksualne aktivnosti često stigmatizovan.“

Prema njenom mišljenju, ovaj pritisak vršnjaka može navesti muškarce na seksualne prestupe jer se „mnogi panično boje da će ih njihovi vršnjaci razotkriti kao seksualno neiskusne“.

Da li je silovanje seksualna želja ili čin nasilja?

Silovanje nije ponašajni ili mentalni poremećaj, već krivično delo. Iako neki silovatelji mogu imati psihološki poremećaj, ne postoji poremećaj koji prisiljava ljude na silovanje.

Evolucioni biolog Rendi Tornhil i evolucioni antropolog Krejg Palmer veruju, za razliku od Hembi, da je osnovni motiv za silovanje zapravo seks.

Oni tvrde da je silovanje adaptacija – rezultat darvinističke selekcije – te smatraju da je to evoluiralo kako bi povećalo reproduktivni uspeh muškaraca.

Naglašavaju da su većina žrtava žene u reproduktivnoj dobi, što, prema njihovom mišljenju, podržava njihovu hipotezu da silovanje proizlazi iz želje za razmnožavanjem.

Međutim, njihova knjiga A Natural History of Rape: Biological Bases of Sexual Coercion oštro je kritikovana u naučnom časopisu Nature.

Časopis je naveo da su dokazi koje su autori citirali bili obmanjujući, pristrasni ili da „jednako podržavaju i alternativna objašnjenja“.

Zapravo, većina sociologa, psihologa i feminističkih aktivista smatra da silovanje gotovo isključivo ima veze s pitanjima moći i nasilja.

Oni kažu da silovanje nije motivisano požudom, već željom za kontrolom i dominacijom te da ga može podstaći mržnja i neprijateljstvo prema ženama.

Neprijateljstvo prema ženama

Silovatelji često vide žene kao seksualne objekte čija je svrha ispunjavanje muških seksualnih potreba. Oni često imaju pogrešna uverenja, poznata kao mitovi o silovanju.

Na primer, silovatelj može verovati da kada žena kaže „ne“, zapravo misli „da“ te da se samo poigrava s njim ili ga izaziva.

Antonia Ebi, socijalna psihološkinja sa Univerziteta Vejn Stejt u američkom gradu Detroitu, napisala je da je jedan višestruki počinilac verovao da žena „samo glumi nedodirljivost“. Drugi je verovao da „većina žena u početku kaže 'ne', a muškarac mora istrajati kako bi utvrdio misli li ona stvarno tako“.

Ebi je citirala još jednog višestrukog počinioca koji je rekao: „Osećao sam se kao da sam dobio nešto na šta imam pravo i kao da joj vraćam za to što me seksualno uzbudila.“ Taj je muškarac opisao oba svoja silovanja kao „moćna“, „uzbudljiva“ i „vrlo stimulativna“.

Tipovi silovatelja

Postoji nekoliko tipova silovatelja. Tu je oportunistički silovatelj, koji iskorišćava priliku za seksualno zadovoljstvo, na primer kada žrtva izgubi samokontrolu pod uticajem alkohola.

Drugi je sadistički silovatelj, čija je motivacija ponižavanje i degradacija žrtava.

Osvetoljubivi silovatelj usmerava bes i agresiju direktno prema ženama. Takav silovatelj veruje da ima pravo da seksualno napada žene jer oseća da su ga žene u prošlosti povredile, odbile ili mu nanele nepravdu.

Zaključak

Seksualni napad je neopravdan čin nasilja i krivično delo. U našim društvima mnoge žrtve ćute kako bi izbegle stigmatizaciju i okrivljavanje, dok njihovi silovatelji ostaju slobodni u potrazi za sledećom žrtvom.