Zašto Nemačka želi da pobedi Bajden?
26. oktobar 2020.
Koja je najniža tačka transatlantskih odnosa u vreme predsednika Donalda Trampa? Peter Bajer (CDU), poslanik u Bundestagu i koordinator Savezne vlade za transatlantske odnose, ne mora dugo da razmišlja: bilo je to u avgustu 2018. kad je Tramp Evropljane označio neprijateljima.
„Tu je jednostavno pređena granica. To niko ne želi da čuje ni od koga, a pogotovo ne od američkog predsednika", kaže Bajer u razgovoru za DW.
To je samo jedan od brojnih slučajeva u kojima je predsednik Tramp dao do znanja šta misli o Evropi, Nemačkoj i saveznoj kancelarki Angeli Merkel.
Tokom četiri godine njegove vladavine između Vašingtona i Berlina promenilo se mnogo toga, kaže Bajer. Naročito što se tiče stila komunikacije.
„Bili smo navikli da se stvari dogovaraju. S tim u vezi smo morali mnogo da učimo." Kao kad je Tramp najavio povlačenje američkih trupa iz Nemačke. „To smo saznali iz članka u Volstrit žurnalu, a onda se nedelju dana o tome ćutalo. Ni reči.", kaže Bajer.
Izgleda da je poremećen i lični odnos između Trampa i Merkel. Trgovac nekretninama i fizičarka se razlikuju ne samo po stilu – on glasan, ona tiha – nego su i politički veoma udaljeni. Bilo kod zaštite klime, kod svetske trgovine, kod politike prema izbeglicama ili sada kod korona-krize.
Smena u Beloj kući se verovatno retko kada tako jako priželjkivala u Berlinu kao sada.
To ne važi samo za političku klasu. Prema ispitivanju javnog mnijenja instituta Civey samo 13 posto Nemaca žele drugi predsednički mandat Trampa. Samo pristalice desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD) većinom podržavaju Trampa. Ali, pristalice AfD-a su manjina u Nemačkoj.
Sećanje na stara dobra vremena
„Svaki razuman čovek se nada Bajdenovoj pobedi", kaže Johanes Kindler (74) koji je doživeo zlatno doba nemačko-američkog prijateljstva. Bio je savetnik u kancelarskom uredu u vreme Regana, Buša i Klintona.
Biciklom je došao do bivšeg američkog naselja u Bonu. Tu su ulice šire nego u ostatku grada, nazvane su po Kenediju i Martinu Luteru Kingu. Ima jedna crkva u severnoameričkom kolonijalnom stilu, igralište za bejzbol i američki fudbal. Posle rata, u tadašnjem glavnom gradu Savezne Republike Nemačke, ovde su stanovali američki oficiri i zaposleni ambasade. Okupacija se pretvorila u poseban odnos.
Kindler je igrao tenis s prijateljima s one strane Atlantika, bio gost u američkom klubu, zgradi ravnog krova s pogledom na Rajnu. Tu su nekada gosti bili Džon F. Kenedi i Ronald Regan. Sada je zgrada oronula, po zidovima graffiti, vrata zakovana daskama. SAD su je napustile 1999. kada je glavni grad ponovo postao Berlin.
„Gore ne može biti", kaže Kindler i pritom ne misli na propadanje zgrade, nego na aktuelnog američkog predsednika. Ipak: „Uvek se previđa da su odnosi između naroda, između ljudi, bolji nego između centrala vlasti", kaže Kindler. On i danas ima puno prijatelja Amerikanaca.
Dakle, da li je samo fasada oronula, a temelj još uvek u redu?
I Bajden će tražiti od Nemačke novac za odbranu
„Bojim se da su oštećeni i temelj ili noseći stubovi ovog transatlantskog mosta", kaže Peter Bajer. Jer, svet se potpuno promenio.
„To je ono što možda predugo nismo hteli da vidimo, jer je naporno. Poslednjih decenija je ovde bilo prijatno razbaškariti se i voditi lagodan život pod zaštitom Amerikanaca. To tako više nije moguće."
Ako bi Bajden postao predsednik, komunikacija s Vašingtonom bi se sigurno poboljšala. Ali i on bi od Nemaca zahtevao da preuzmu više odgovornosti, na primer kada se radi o izdacima za odbranu:
„Zahtevi SAD prema Nemcima bili bi bar isto toliko veliki kao i za vreme Trampa."
Tako misli i Franziska Brantner, portparolka Zelenih za evropsku politiku u Bundestagu. „Konflikti u našem neposrednom susedstvu su evropski konflikti. I s predsednikom iz redova demokrata za to ćemo ubuduće biti sami odgovorni", kaže Brantner u razgovoru za DW i ističe:
„Zato našu spoljnu politiku konačno moramo definisati evropski. Moramo u prvi plan staviti ono što je zajedničko evropsko, kako bismo uopšte mogli da delujemo kao Nemci i Evropljani. Tim pre, ako Tramp ostane".
A kada se radi o zaštiti klime - Brantner je potpuno za Bajdena. Dok Tramp stalno dovodi u pitanje uticaj čoveka na promenu klime, njegov izazivač želi da SAD učini „klimatski neutralnim" do 2050.
„Ja se stvarno nadam da će Pariški sporazum o klimi biti ponovo ojačan. Možda da se čak postigne i transatlantski Green Deal, zajednički investira u tehnologije, uspostave zajednički standardi u vezi sa emsijom CO2", kaže Brantner.
Povratak u budućnost?
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova slavilo je nemačko-američko prijateljstvo prošle godine pod motom „Divno zajedno", i pritom se puno osvrtalo na prošlost.
Jer, Sjedinjene Države su nekada bile „obećana zemlja" i za milione siromašnih Nemaca. Posle Drugog svetskog rata - uzor slobode, blagostanja i napretka. 1990. kao nacija koja je omogućila nemačko ujedinjenje.
Da li će i budućnost doneti divno zajedništvo? To će veoma zavisiti od toga da li sledeći američki predsednik Nemačku vidi kao protivnika ili kao partnera.