DW: „Čitaoci moraju sami da stvore sliku“ – to je argument američkog internet-portala „Buzzfeed“. On je objavio sporni i neprovereni dosije o uticaju Rusije na izbor budućeg predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa. Gospodine Bekedal, da li je prema vašem mišljenju legitimno objaviti takve sporne informacije bez sigurnog izvora?

Markus Bekedal: Ova objava predstavlja najviši nivo izborne kampanje koja je vođena lažima i pogrešnim informacijama. Donald Tramp, koji je lažne priče video kao recept za uspeh, sada je i sam time pogođen. Na kraju krajeva, to je odluka redakcije koju je doneo američki portal. Ja mogu samo da kažem da mi u „Netztpolitik.org“, takav dosije, u takvoj formi, najverovatnije ne bismo objavili, jer je izvor, prema našem mišljenju, sumnjiv i nije bilo dovoljno potvrda o tome da je stvar tačna. Uprkos tome, ima razloga da se tako nešto objavi.

Zašto novinari u takvim slučajevima zanemaruju proveru?

Ekonomski pritisak sigurno je jedan od razloga zbog kojeg se ima manje vremena za istraživanje. U ovom slučaju, radilo se i o tome da su to informacije tajne službe koje je ionako teško verifikovati. Kada je reč o informacijama koje dolaze od tajnih službi, uvek ima različitih strana, kao i različitih pitanja o tome koliko su informacije verodostojne? „Buzzfeed“ je kao razlog za objavljivanje dosijea naveo da je to već deo političke debate. To je osnova za mnoge glasine, ali i političke debate, koje se u ovom momentu vode o uticaju Rusije na Trampa. U najmanju ruku je razumljiva argumentacija da to daje legitimitet objavi tih informacija.

Ali zar baš sad nije potrebno pravo novinarsko uređivanje i provera informacija – u trenutku kada se toliko govori o plasiranju lažnih vesti i informacionom ratu, a ne da se objavljuju informacija bez verifikovanog izvora?

Da, to bi naravno bilo lepo, ali bi u tom slučaju mnogi mediji morali da padnu na nos. Mi to veoma dobro možemo da uočimo i ovde Nemačkoj. Mnogi mediji su upravo objavili da su im tajne službe javile da bi Rusi mogli da stoje iza mnogih dezinformacionih kampanja. To je sigurno moguće, ali upravo to su neproverene informacije tajnih službi. U tom smislu, ovo objavljivanje skoro u potpunosti je uporedivo s sličnim pričama o kojima mi ovde sve vreme slušamo.

Portal „Netzpolitik.org“ je u Nemačkoj bio lider kada je reč o objavljivanju takvih informacija. U međuvremenu su se etablirane i druge medijske kuće koje su se profilisale objavljivanjem priča koje se označavaju kao „leaks“. Zar to nije u osnovi novinarski zanat?

To je u osnovi zanat – imati priču koju možete da proverite, da opišete stvari i dovedete ih u kontekst. Nove mogućnosti koje je donio internet, i koje i mi u „Netzpolitik.org“ koristimo, su te da se izvori informacija – ako ne sadrže lične podatke itd. – čitaocima mogu staviti na raspolaganje kao dodatni izvori. A kako bi se steklo poverenje i kako bi se novinarski posao mogao preispitati, čitaocima se ostavlja na raspolaganje da daju svoju ocenu kako bi mogli da formiraju sopstveno, kritičko mišljenje. A „leaks“ iliti informacije koje procure, istovremeno su tretirane i kao ekskluzivne i time imaju i ekonomsku vrednost. A to se rado koristi kako bi se poboljšao sopstveni brend.

Da li aktuelni primer portala „Buzzfeed“ pokazuje da su medijske kuće pod pritiskom da proizvode takve informacije – što možda često nisu u stanju, jer nemaju odgovarajući materijal?

Pritisak da se bude najbrži i najbolji, u novinarstvu generalno postoji. Smatram da taj pritisak nije dobar, ali je, naravno, u potpunosti razumljiv. Medijski svet se jednostavno promenio i sve je postalo brže. Nadam se da ćemo imati priliku da vidimo i suprotan trend. Verujem da mi ne bismo mogli da u ovom slučaju razlikujemo „leaks“ od drugih ekskluzivnih priča. To je jednostavno ekonomski pritisak i pitanje: kako se kao medij pozicionirati na društvenim mrežama koje se oslanjaju na brzinu i istinitost.