Svake zime skoro trećina stanovnika severne Evrope, pate od zimske depresije. Stručno se to ne zove zimska depresija, nego sezonski afektivni poremećaj (Saesonal Affective Disorder). Najkasnije kad osvane sunce u proleće, od tog poremećaja više nema ni traga.

Simptomi zimske depresije imaju sličnosti sa običnom depresijom: bezvoljnost, nemir, razdražljivost, neobjašnjiv osećaj žalosti, nedostatak snage da se nešto preduzme sve do zanemarivanja izgleda i socijalnih kontakata. Samo dva do osam posto stanovništva koje zapada u pravu zimsku depresiju nije u stanju da obavlja svoje svakodnevne zadatke. No dok je kod patološkog oblika depresije tipičan i nedostatak apetita i nesanica, kod zimske je sve suprotno: tu je neprestani osećaj umora i želja da se jede nešto slatko.

Šta izaziva zimsku depresiju?

Pravi razlog je nedostatak svetlosti, tačnije Sunčevog svetla. Jer, ono u našem mozgu aktivira proces koji naređuje smanjenje melatonina - hormona sna  - i stvaranje serotonina koji je tipičan za aktivni, dakle budan organizam. Kada nema sunca onda se i po danu može dogoditi da je u telu previše melatonina i premalo serotonina.

Zašto češće žene od muškaraca pate od zimskih depresija?

Oko 80 odsto zimskih depresija se konstatuje kod žena, uglavnom mladih. Naučnici tu još nagađaju o pravom razlogu, a biolozi evolucije tvrde da je to ostatak iz pradavnog doba kada su žene prirodnim impulsima reagovale na izazov zime, naročito u trudnoći. Sloj sala i dugi san je bio dobar način da se preživi zima.

Drugo tumačenje se zasniva na saznanjima o hormonima: određena vrsta estrogena koja se naročito pojavljuje u pubertetu devojčica koči stvaranje hormona dana, serotonina, tako da njima treba posebno mnogo sunca da bi nadoknadile taj gubitak.

Šta se može učiniti protiv zimske depresije?

Kratko rečeno, najbolje je – pobeći na sunce. Ali i u hladnim područjima sa tmurnim vremenom je dobro više boravka na otvorenom, jer sunca svakako ima više i pod slojem oblaka nego u sobi. A i kretanje podstiče metabolizam. Dobar je i sport, ali nije dovoljno samo malo prošetati. Tri puta sedmično - dobro se oznojiti, dokazano povećava količinu serotonina. Važna je i pravilna ishrana: i tu sezonski ima samo namirnica sa mnogo ugljenih hidrata i masti. Vitaminski preparati, kazuju brojne studije, jedva da donose neke koristi.

Možda će pomoći i takozvana lampa dnevne svetlosti koja će pomoći da se probudite iz zimskog sna.

Ako baš ništa od toga ne pomaže, onda ipak treba potražiti i savet lekara. Jer zimska depresija nije bolest. Problem je što naše društvo zimu više ne priznaje kao nevolju koju je najbolje prespavati.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android