Nominacija bivše estonske premijerke Kaje Kalas za glavnu diplomatkinju Evropske unije izazvala je reakcije širom sveta, a u Izraelu je naišla na olakšanje.

Izraelski mediji su istakli nezadovoljstvo prema njenom prethodniku, Žozepu Borelju, koga su opisali kao „glasnog kritičara“ Izraela.

Danijel Švamantal, direktor kancelarije Američkog jevrejskog komiteta u Briselu, rekao je da su Izraelci smatrali da je Borelj bio nepravedan u kritici njihove zemlje.

„Izraelci ga vide kao anti-izraelski nastrojenog, te ga zato smatraju nepodobnim za posredničku ulogu u izraelsko-palestinskom sukobu“, rekao je on za DW i dodao da „odnosi EU i Izraela mogu samo da se poboljšaju pod novim rukovodstvom“.

Boreljova kritika izraelskih vojnih akcija u Gazi, nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra, dovela ga je u sukob sa Izraelom i pokazala podelu unutar EU po pitanju izraelsko-palestinskog sukoba.

Veruje se da su Austrija, Nemačka, Mađarska i Češka više proizraelski nastrojene, dok su Irska, Belgija i Španija, Boreljova domovina, kritičnije prema Izraelu.

Lukas Mandl, austrijski član Evropskog parlamenta iz grupacije Evropske narodne partije, rekao je za DW da je Borelj bio „jednostran i ideološki nastrojen“ u vezi sa Izraelom, te se nada da će Kalas „biti bolja od svog prethodnika“.

Uravnotežen pristup Kaje Kalas

Prema zakonodavcima EU, estonskim stručnjacima i izraelskim insajderima, od Kalas se očekuje da usvoji uravnotežen pristup i vodi se stavovima država članica, umesto da sama preuzme vođenje politike.

EU podržava rešenje sa dve države u izraelsko-palestinskom sukobu, kako je definisano sporazumima u Oslu. U januaru, ministri spoljnih poslova EU jednoglasno su potvrdili ovu poziciju.

„Dobra stvar je što ni Estonija ni Kalas nemaju posebno snažan stav po pitanjima koja se ne tiču Rusije“, rekla je Merili Arjakas, stručnjakinja za Bliski istok i saradnica u Međunarodnom centru za odbranu i bezbednost u Estoniji. „To znači da može delovati iz relativno neutralne pozicije.“

Međutim, veruje se da će se Kalas zalagati za poštovanje međunarodnog prava na Bliskom istoku, kao što to čini u Evropi, optužujući Rusiju za njegovo kršenje.

Izraelci se nadaju da bi mogla postati saveznica u borbi protiv Irana, koji podržava islamističke vojne grupe u regionu, uključujući Hamas, i snabdeva Rusiju raketama, ugrožavajući ukrajinsku, a samim tim i evropsku bezbednost.

Kalas je izrazila podršku izraelskom pravu da se brani i osudila Hamas, koji EU označava kao terorističku organizaciju. Takođe je podržala rešenje sa dve države i pozvala na prekid vatre.

Kasnije, još uvek kao premijerka Estonije, ali na pragu da preuzme višu poziciju u EU, njena vlada povećala je sredstva za humanitarnu pomoć Gazi.

Iako Estonija ne priznaje palestinsku državu, pod vođstvom Kalas, zemlja je podržala rezoluciju UN-a za unapređenje statusa posmatrača palestinskih teritorija u članstvo.

Hoće li Kalas izgraditi konsenzus?

Evin Inćir, švedska članica Evropskog parlamenta iz levičarske grupacije Socijalista i demokrata, izrazila je zabrinutost što Kalas do sada nije stavila humanitarnu situaciju u Gazi kao prioritet, niti je bila dovoljno glasna, kao što je ta grupacija očekivala.

„Želimo nekoga ko je glasan poput Borelja, i tražićemo da nas u to uveri“, rekla je Inćir za DW, misleći na saslušanje novih evropskih komesara u Evropskom parlamentu.

Borelj je pozivao EU da udvostruči napore za postizanje rešenja sa dve države i početkom godine je ugostio izraelske i palestinske ministre spoljnih poslova kako bi se napredovalo ka tom cilju.

Osudio je broj žrtava u Gazi kao „krvoproliće“, zapretio sankcijama izraelskim ministrima i podržao zahtev Međunarodnog krivičnog suda za izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i zvaničnika Hamasa.

Inćir je naglasila da je više od 40.000 ljudi poginulo u Gazi. „Kada je reč o Izraelu i Palestini, moja grupa i ja ćemo se zalagati za humanitarnu politiku EU zasnovanu na vrednostima.“

Drugi su ukazali na to da bi podrška Kalas za rešenje sa dve države bila kusa. „Besmisleno je govoriti samo o rešenju sa dve države bez postavljanja pravih uslova“, rekao je Mandl, austrijski član EP.

S druge strane, Mika Altola, finski član EP iz Evropske narodne partije, izrazio je čvrstu veru u sposobnost Kalas da postigne konsenzus. „Koliko ja razumem Kalas, ona je graditeljka konsenzusa i pragmatična je“, rekao je on za DW.

Ostaće fokusirana na Ukrajinu

Kristi Rajk, zamenica direktora estonskog Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost, rekla je za DW da će Kalas „verovatno pokušati da odgovori na kritike u vezi sa navodnim dvostrukim standardima EU“.

Misli se na kritike da EU primenjuje međunarodno pravo prema Rusiji, ali ne i prema savezniku Izraelu.

Kalas je u novembru izjavila da „Izrael ima potpuno pravo da se brani. Ali to mora da čini na način koji poštuje nevine živote i norme međunarodnog prava“.

„Podsticanje krize u regionu ne koristi nikome osim onima koji su zainteresovani da nam odvuku pažnju od drugih pitanja i podrivaju naše jedinstvo“, rekla je, aludirajući na to da bi Rusija mogla profitirati ako globalna pažnja pređe sa Ukrajine na Bliski istok.

Izraelci se nadaju da bi mogli imati koristi od fokusa Kaje Kalas na Ukrajinu ako odluči da preispita politiku EU prema Iranu.

Uticajni izraelski lobista koji je razgovarao sa DW i tražio da ostane anoniman rekao je da bi Kalas mogla biti u boljoj poziciji da uoči iransku pretnju.

„Postoji verovatno približavanje interesa po pitanju Irana, jer on obezbeđuje rakete i dronove Rusiji i preti evropskoj bezbednosti“, rekao je on.

Kakvu god politiku prema Izraelu da usvoji, niko sa obe strane izraelsko-palestinske debate u EU ne sumnja da će politiku Kaje Kalas značajno oblikovati ishod izbora u SAD.