Al džazira je naveliko reklamirala svoj intervju sa Osamom bin Ladenom.  Bez obzira na međunarodna upozorenja. Uzbuđenje zbog najavljenog priloga je poraslo i zahvaljujući činjenici da se ovaj sagovornik nalazio na FBI-evoj listi najtraženijih zločinaca i da je za njegovo hvatanje bila obećana nagrada od pet miliona dolara. I tako su se u junu 1999. godine, kada je Al džazira objavila intervju sa šefom Al-Kaide pred malim ekranima okupili milioni Arapa.

Velika gledanost, skandali, kontroverze - to je koncept Al džazire. No ona ne želi samo da doprie do što više gledalaca, nego i da prense političke stavove Katara. Naravno, u taj koncept se uklopio i intervju sa Bin Ladenom. On je, doduše, i pre toga razgovarao sa pojedinim televizijskim stanicama, ali nikada sa nekom iz arapskih zemalja. Zgražavanje zbog tog intervjua posebno su izražavale zemlje Persijskog zaliva, u prvom redu Saudijska Arabija. Naime, Bin Laden je više puta kritikovao tamošnju kraljevsku porodicu i pretio toj zemlji terorističkim napadima.

Različit odnos prema publici

Za saudijsku kraljevsku porodicu je bilo neoprostivo to što je susedni Katar objavio ovaj intervju. Već i pre tog razgovora Saudijska Arabija se trudila da Al džaziri oteža rad, piše novinar Hju Majles u svojoj knjizi o ovoj televizijskoj stanici: "Ali, posle objavljivanja emisije sa Bin Ladenom Saudijci su odlučili da taj rad spreče na svaki mogući način."

Spor između Saudijske Arabije i Katara oko Al džazire, koji je kulminirao najnovijim zahtevom za zatvaranjem ove stanice, nije nastao samo zbog Bin Ladenovih pretnji terorističkim napadima. U načelu, piše politolog Šibli Telhami, takođe autor knjige o Al džaziri, reč je o odnosu te stanice prema gledaocima. Telhami objašnjava da se saudijski mediji prema publici odnose paternalistički, dok Katar gledaocima daje mogućnost stvaranja sopstvenog mišljenja. Od toga je jedino izuzeta politika samog Katara. O njemu Al džazira nikada ne izveštava kritički.

Ipak, kod svih drugih tema Al džazira je postavila nova merila u arapskom svetu. Tako je kao prvi arapski medij prenosila sednice izraelskog Kneseta, njeni reporteri su posle 11. septembra 2001. izveštavali uživo iz Avganistana gde je trajala potraga za Bin Ladenom, opširno je informisala o američkom napadu na Irak 2003., a takođe redovno šalje novinare u pojas Gaze. Al džazira je istovremeno uvela potpuno drugačiji oblik političkog talk show- a: Njeni novinari direktno i krajnje otvoreno ispituju arapske političare.

Al džazira se nada podršci

Ali, tim otvorenim i pluralističkim programom Katar slijedi i sopstvene ciljeve: ovaj emirat na taj način želi da skrene pažnju sa sebe i istovremeno uveri publiku u arapskom svetu u svoje stavove. Inače, u Kataru se nalazi velika američka avio - baza, a on se već dugo zalaže za normalizaciju odnosa sa Izraelom. Ni jedno ni drugo ne nailazi na odobravanje u delovima arapskog sveta.

Razlike između Katara i njegovih suseda došle su do izražaja i za vreme protesta tokom takozvanog arapskog proleća. Al džazira je o njima iscrpno izveštavala, pa ih možda na taj način čak i podsticala. Istovremeno, Saudijska Arabija i njeni saveznici su proteste doživeli kao opasnost za svoj politički poredak. Te razlike su kulminirale u sadašnjem zahtevu tih arapskih zemalja da Katar zatvori Al džaziru.

Žil Trendle, direktor programa Al džazire na engleskom jeziku, opovrgava optužbe za pristranost i poziva na pružanje podrške: "Mi nemamo obaveza prema nekoj grupi, ideologiji ili vladi. Mi nudimo veliki broj stavovoa. Naši novinari će i dalje nastaviti tako da rade. Ali mi se nadamo da će drugi mediji podržati naš poziv na odbranu slobode medija."