1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zašto su istočni Nemci toliko nezadovoljni?

3. oktobar 2022.

Visoki računi za energiju su za mnoge Nemace šok i pokretačka snaga za proteste. Hiljade ljudi svake sedmice izađe na ulice, uglavnom na istoku. Razlozi nezadovljstva leže dublje, a posledice bi mogle biti dalekosežne.

Protesti Levice u Lajpcigu, 5.09.2022.
Protesti Levice u Lajpcigu, 5.09.2022.Foto: Jan Woitas/dpa/picture alliance

Frizerka Petra Šolc je unapred upozorila okupljene na protestu u Plauenu u Saksoniji: njen govor će biti „malo kritičkiji".

„Voda mi je došla do grla, na ivici sam da sve izgubim", jada se samohrana majka opisujući stanje koje trenutno tišti mnoge građane Nemačke.

Ubrzo priča i protiv obaveze vakcinisanja, pa protiv „zapadnih elita" i medija. A na kraju: „Živimo u diktaturi Zapada. Oterajmo konačno vladu dođavola!".

Vruća jesen

Slično se ovih dana može čuti na mnogim protestima pre svega na istoku Nemačke, na području nekadašnje Nemačke Demokratske Republike.

Levica, AfD i razne druge desničarske grupe koriste nezadovoljstvo naroda i pozivaju na pobunu i „vruću jesen" protiv energetske i socijalne politike vlade. Hiljade se odazivaju, i sve ih je više.

Demonstracije AfD u Tiringiji "Prvo naša zemlja"Foto: Martin Schutt/dpa/picture alliance

I danas, na Dan Nemačkog ujedinjenja (3.10.) je sledeća runda protesta. U Plauenu je na okupljanje pozvala radikalno desničarska grupacija Treći put. U Berlinu su to Zanatlije za mir.

Pritom se nezadovoljstvo zbog visokih računa za gas i struju meša sa kritikom Valde, opšta ogorčenost sa fundamentalnim sumnjama u demokratski sistem, zgražavanje zbog rata u Ukrajini sa kritikom zapadnih sankcija Rusiji. Sve je pomešano. A izbor reči sa desnice i levice odjednom je sličan.

Ovo je doduše daleko od „narodnih pobuna" kojih se plaši ministarka inostranih poslova Analena Berbok. Ali jesen je tek počela.

„Tek smo na početku mobilizacije", kaže šef Levice Martin Širdevan za dpa. „Biće još mnogo toga. Narednih nedelja mnogi će dobiti znatno uvećane račune za gas i struju. To pogađa milione ljudi. Naša poruka je: tu smo."

Prema pisanju medija, Savezna kancelarija kriminalističke policije očekuje povećanje protesta, kao i službenici za ustavnu zaštitu (DB u Nemačkoj).  „Moramo da se prilagodimo ovom scenariju”, kaže šef saksonske kancelarije za zaštitu ustava Dirk-Martin Kristijan za „Lajpciger folkscajtung”.

Istok nije kao Zapad

Jasno je da su mnogi ljudi, posebno na istoku, prijemčivi za najnovije pozive na proteste.

„U suštini, visoke cene energije i sveukupno povećanje cena, naravno, pogađaju sve u celoj zemlji, ali na istoku ima manje imovine, veći je udeo malih preduzeća sa manje rezervi i manjim prihodima", kaže političarka Zelenih Paula Piehota za dpa. Doktor radiologije iz Gere je u Bundestagu za izbornu jedinicu Lajpcig II. „Tampon prosperiteta na Zapadu je jednostavno veći", kaže ona.

Istovremeno, na Istoku su sveža sećanja na godine posle ponovnog ujedinjenja, a poverenje u politiku slabo.

Protesti desnice u Lajpcigu, 5.septembra 2022.Foto: Christian Mang/REUTERS

Nezadovoljstvo „istočnjaka" demokratijom je potkrepljeno i službenim podacima. Prema ispitivanjima koje je naručio vladin poverenik za pitanje bivše Istočne Nemačke Karsten Šnajder, samo 39 posto građana na istoku zemlje je zadovoljno trenutnim stanjem demokratije u zemlji.

Piehota to objašnjava ovako: „Neki ljudi na Istoku imaju utisak da su dva puta dobili gore karte -1945. i 1990-ih. Oba puta su gore prošli od onih u Zapadnoj Nemačkoj. Odnos sa Rusijom je takođe komplikovaniji za mnoge na istoku, a nepoverenje u NATO i industriju naoružanja je veliko."

Jačanje desnice

U nezadovoljstvo se uključuju desničarske grupe. Ovako to vidi saksonski službenik za ustavnu zaštitu Kristijan:

„Opravdane brige i potrebe građana služe desničarskim ekstremistima samo kao sredstvo za njihovu antiustavnu agendu." Piehota na to kaže: „Demonstracije su na Istoku drugačije, to je jednostavno tako".

Desničarske strukture su uspostavljene u ruralnim regionima tokom perioda migracije i korone – ne samo AfD, već i desničarskih ekstremističkih grupa kao što je Slobodni Saksonci. Strukture se sada ponovo koriste, samo za drugu temu.

A gde je Levica?

Lider stranke Levice Širdevan deli ovu analizu. „Nasuprot tome, mi se oslanjamo na široke demokratske saveze na terenu", naglašava. On se nada da će se sindikati uskoro šire uključiti u proteste - u Lajpcigu su na demonstracijama 15. oktobra. Do sada su protesti Levice često bili manji od protesta desnice.

Martin Širdevan i Žanin Visler, lideri LeviceFoto: Martin Schutt/dpa/picture alliance

Širdevan je govorio pred samo 150 ljudi na demonstraciji u Haleu 17. septembra - na dan akcije Levice širom zemlje. Vrh Levice veliki značaj pridaje oštrom razlikovanju od desnice - takođe i demonstrcijama. To nije uvek uspevalo. Pre nekoliko dana u Brandenburgu na Havelu političari levice protestovali su bez mnogo distancie sa predstavnicima AfD-a i desničarske scene, kako je to kasnije kritikovao vrh Levice.

I na saveznom nivou su stavovi pomešani - barem među nekim političarima. Govori se o „ekonomskom ratu", zahteva ukidanje sankcija Rusiji i otvaranje gasovoda Severni tok 2  - iz usta političarke AfD-a Alis Vajdel i levičarke Sare Vagenkneht. I jedna i druga vređaju saveznu vladu kao glupu i nesposobnu – skoro kao neki demonstranti.

Sara VagenknehtFoto: Jürgen Heinrich/imago images

Vagenkneht ne vidi razloga za jasno razgraničavanje od AfD-a. Ona je za „Berliner cajtung” rekla da ne treba „prepustiti AfD-u da jedini postavlja stvarne zahteve”. Strah od aplauza sa pogrešne strane je „izuzetno glupa rasprava. Ako AfD kaže da je nebo plavo, da li svako ko je politički korektan mora da tvrdi da je nebo zeleno? Zar ne shvatate da upravo tako desnicu činite jakom?"

„Idite na sve proteste!"

Čini se da desnica ima priliv na ovaj ili onaj način. Prema istraživanju javnog mnjenja Insa za „Bild", AfD je trenutno broj jedan na istoku - sa  i do 27 odsto glasača, a u celoj Nemačkoj ima 15 odsto. U istom istraživanju, Levica je dobila 8 odsto na istoku i 6 odsto u celoj zemlji. Po toj anekti od 1. oktobra na saveznom nivou CDU/CSU bi dobio 28 odsto glasova, SPD 19 odsto, Zeleni 18 odsto i FDP 8 odsto. To bi značilo da vladajuća koalicija može trenutno da računa sa samo 45 odsto podrške birača. Piehota je apelovala na Levicu da se suprotstavi desnici, bar na lokalnom nivou, kao i ranije, zajedno sa Zelenima i SPD.

Tino Krupala i Alis Vajdel, na kongresu AfD u Saksoniji, juna 2022.Foto: Sebastian Kahnert/dpa/picture alliance

Ako AfD postane još jača na istoku, ostalim partijama će biti sve teže da formiraju stabilne vlade. „Ako ova zima krene naopako, Istok bi mogao postati još komplikovaniji, jer se poltički centar dodatno proređuje", kaže poslanica Zelenih Piehota.

U Plauenu, na primer, sindikati, Levica, socijaldemokrate i drugi su ovog vikenda zajedno mobilisali - protiv desnice.

Frizerka iz toga grada s početka priče pak kaže: „Jedini ekstremisti u ovoj zemlji su Zeleni. Na „Narodnom saboru” prošle nedelje je zahtevala: „Idite na svaki protest, ma ko ga organizovao”.

nk,dr(dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi