Godine 2018, ekološka organizacija NABU, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nemačke pokrajine Donje Saksonije i lanac supermarketa Peni pokrenuli su impresivnu akciju: sa polica jedne prodavnice uklonjeni su svi proizvodi koji ne bi postojali bez insekata.

Nestalo je više od polovine asortimana. Od ukupno 2500 ponuđenih proizvoda, 1500 je direktno ili indirektno zavisilo od rada insekata.

Bez insekata nema jabuka – ili koliko je oprašivanje vredno u novcu

Insekti koji oprašuju biljke, poput bumbara, pčela i osa, ali i muve, bube, pa čak i komarci, sakupljaju nektar, a neki i polen cvetova. Tokom njihovih poseta, muški polen se lepi za njihova tela. Kada puze ili lete dalje, polen dospeva na takozvanu njušku, ženski polni organ sledećeg cveta. Tako dolazi do oplodnje, pa iz cveta može da izraste, na primer, jabuka.

Neke biljke za ishranu se oprašuju putem vetra; druge poput žitarica su samooprašujuće. Ali, aktivno oprašivanje je važno za oko trećinu svetske proizvodnje hrane. Izraženo u novcu: insekti koji oprašuju biljke godišnje ostvaruju tržišnu vrednost od 500 milijardi evra. To je otprilike jednako bruto domaćem proizvodu Belgije (u 2022. godini).

Kada uopšte ne bi bilo letećih i puzećih oprašivača, procene ukazuju da bi svetski prinosi mogli da se smanje i za 90 procenata. Naša snabdevanje proteinima, vitaminima ili gvožđem bilo bi ozbiljno ugroženo.

Zašto nam nisu potrebne samo medonosne pčele

Medonosna pčela igra važnu ulogu u oprašivanju. Međutim, jedno naučno istraživanje je pokazalo: ne treba se oslanjati samo na nju. Bilo da se radi o zrnu kafe, tikvama ili trešnjama – što je više divljih pčela, poput bumbara, uključeno u oplodnju, tim je veći prinos.

Drugim rečima: ako 100 medonosnih pčela plus 50 divljih pčela opraši cvetove, one su mnogo efikasnije nego ako to učini samo 150 medonosnih pčela. Jedna meta-studija, koja je obuhvatila 39 međunarodnih studija, otkrila je još više: između 25 i 50 procenata svih poseta cvetovima ne obavljaju pčele, već drugi insekti: muve, bube, mravi, moljci i leptiri.

Ose su takođe korisne

A studija Tehničkog univerziteta u Minhenu potvrđuje važnost upravo takvih oprašivača. Ose, na primer, pomažu protiv štetočina, a možda čak i protiv raka. Umemu da nam dosađuju a ubod ose zaista boli. Ali koliko god često ih psovali,one su vrlo važne za nas. U zemljama poput Nemačke one su s dobrim razlogom zaštićene zakonom. Ose, uključujući i veće stršljenove, hrane se uglavnom sokovima iz biljaka i cvetova. Zato vole slatko. Pri tome oprašuju različite vrste cvetova od onih koje oprašuju pčele.

Međutim, osama je za potomstvo potreban životinjski protein, pa se hrane i manjim insektima, poput gusenica - zbog čega su, kao što znamo, zainteresovane i za šunku i slične proizvode. Kada ose ne bi jele manje insekte, bilo bi mnogo više insekata-štetočina i onih koji prenose bolesti.

Vrednost ove "radne sposobnosti osa", odnosno njihovog doprinosa ekosistemima, procenjuje se na oko 417 milijardi dolara godišnje.

Usput, otrov osa mogao bi se koristiti i u medicini, jer deluje protiv različitih bakterija, gljivica i kvasaca. Otrov određene vrste poljskih osa mogao bi čak da pomogne u borbi protiv raka jetre.

Ali čemu, molim vas, služe komarci?

Komarci zaista mogu biti dosadni, zar ne? – Pogrešno!. Treba reći: "Komarci koji bodu ljude mogu biti dosadni." Ali u pitanju je samo jedna porodica komaraca. Samo u Nemačkoj postoji ukupno 28 različitih porodica komaraca. Čak i komarci koji bodu se uglavnom hrane nektarom i biljnim sokovima. I oni oprašuju biljke tokom svojih poseta cvetovima. Našua krv je potrebna samo ženkama komaraca. Proteini su im važni da bi njihova jaja sazrela.

Da, komarci koji bodu mogu prenositi opasne bolesti. Ali su takođe važan izvor hrane za druge životinje, poput ptica ili riba. Bez komaraca bi bilo manje pastrmki. I bez komaraca koji bodu ne bi bilo čokolade - jer praktično ne bi bilo kakaoa. Naime, vrlo malim cvetovima kakaovca hrane se uglavnom veoma sitni komarci koji bodu. Bez njih, police sa čokoladom u samoposluzi bi bilei prazne.