Prve mušterije već čekaju kada Beatris Atiambo ujutro skida ceradu sa svoje tezge. Žene na pijaci u Najrobiju, glavnom gradu Kenije, došle su da kod nje kupe glinu – jer hoće da je pojedu. Na njenom štandu je mogu naći komprimiranu u grumenje ili samlevenu u prah.

U Africi je geofagija – jedenje zemlje – široko rasprostranjena, pre svega među trudnicama. Različite studije navode različite podatke: tvrdi se da između 28 i 84 odsto Afrikanki poseže za proizvodima bogatim glinom. Neke je same skupljaju u kamenolomima i koritima reka. Druge je u grumenju kupuju na tržnicama ili u supermarketima gde se obično nudi i u pečenoj formi i izgleda kao kamenje.

Kao na primer kod Beatris Atiambo. Njenu tezgu zna skoro svako na pijaci Toi u Najrobiju. Da bi se do nje došlo, treba se s glavne ulice probijati uskim sokacima – pored pantalona, bluza i baterijskih lampi koje vise s limenih nadstrešnica tezgi. I konačno se dospeva do štanda s tablom: Mawe ya kula – što na svahiliju znači „Kamenje za jelo".

Na njemu se mogu kupiti meki narandžasti blokovi koji se u ustima pretvaraju u prah, kao i smeđi blokovi – tvrđi i grublji. Da nisu na policama mame Atiambo, mogli bi se koristiti za gradnju, smeje se zidar Ajub Odiambo koji radi na susednoj tezgi i ponekad joj pomaže da istovari teške vreće.

„Neobjašnjiva telesna žudnja"

Atiambo kupuje svoju robu direktno na jednom nalazištu gline u džakovima od po sto kilograma. Mačetom usitnjava komade veličine cigle. Za jedan grumen veličine jabuke traži pet kenijskih šilinga (otprilike šest dinara). Manji grumeni staju tri šilinga. Mrvice koje ostanu stalne mušterije grickaju dok čavrljaju s prodavačicom. Beatris Atiambo je ova poslovna ideja pala na pamet pre četiri godine jer je i sama rado jela zemlju.

Ali zašto to ljudi rade? Neki i u količinama od više stotina grama dnevno?

Grupa naučnika okupljena oko medicinske antropološkinje Rut Kutalek s Medicinskog univerziteta u Beču ispitala je same konzumente u Ugandi. I došla do saznanja koja, doduše, ne mogu biti reprezentativna za čitavu Afriku, ali koja daju uvid u malo istražene motive geofagije. Istraživači su ispitali 50 osoba – muškaraca i žena, među njima i trudnica, kao i medicinsko osoblje.

Pokazalo se da je pojava najrasprostranjenija među trudnicama. Kao razlog što posežu za glinom one navode „neobjašnjivu telesnu žudnju". Mnoge trudnice su rekle da im ona pomaže protiv jutarnjih mučnina i žgaravice. Pogotovo primamljivim smatraju miris sveže zemlje nakon kiše ili sveže ispečene cigle.

Zavisnici o zemlji

„To stvara zavisnost. Meni doslovno ide voda na usta kad to vidim", kaže Džojs Andalo, stalna mušterija na pijaci u Najrobiju. Danas ima 34 godine, a prvi put u životu zemlju je kušala kao mala devojčica. I njena majka ju je kupovala.

Danas ona na to gleda kao na posebnu poslasticu – kao hladno pivo nakon dugog radnog dana. Ona jede grumenje zemlje kao desert nakon večere ili ručka. Ili između ručka i večere. Za vreme poslednje trudnoće bi pojela četiri do pet velikih komada. „Dnevno", dodaje malo posramljeno.

Neki naučnici smatraju da je glavni uzrok geofagije manjak gvožđa u krvi. Naučnici iz Francuske Gvajane doduše ne mogu to bez sumnje da dokažu, ali tvrde da sve ukazuje na to. Osim toga, navode, sastojci u zemlji bogatoj glinom mogu sprečiti trovanja, što je u evoluciji bilo vrlo važno. Oni su otkrili da je već Homo habilis na granici između Zambije i Tanzanije na istoku Afrike skupljao posebne vrsti zemlje i jeo ih. I na evropskim arheološkim nalazištima su nađeni zubi iz mlađeg kamenog doba koji ukazuju na to.

Antropološkinja Kutalek tvrdi da je zemljožderstvo bilo rašireno i u Evropi do Novog veka. Danas se ta pojava može naći u delovima SAD, u Latinskoj Americi, Indiji i afričkim zemljama. U Evropi se posebna zemlja koja se jede može kupiti u egzotičnim supermarketima. Ali nema pouzdanih statistika o tome koliko je ljudi konzumira.

Opasno po zdravlje

U bolnici u Najrobiju ginekolog Samson Mabuka Vanjala svakodnevno je u kontaktu sa ženama koje jedu zemlju. On njihov apetit objašnjava ovako: „Fiziološki gledano, telo reaguje tako što žudi za onim što mu nedostaje." Trudnicama, objašnjava, treba puno kalcijuma. Ovaj lekar ordinira još od sedamdesetih godina. Iz svog iskustva priča da je ova žudnja za zemljom kao prehrambenom namirnicom jednako rasprostranjena i u gradu i na selu te da se praksa konzumiranja već decenijama nije promenila. Pri tom, dodaje, ta praksa krije rizike: „Utažujući svoju glad, često se zaraze uzročnicima bolesti i infekcija." Proliv i gliste su česte nuspojave geofagije.

Nema pouzdanih naučnih saznanja o uticaju gline i zemlje na ljudsko telo, kaže Kutalek, ali je izvesno da mnoge vrste zemlje sadrže teške metale koji bi mogli biti štetni za ljudski organizam. Naučnici iz Francuske Gvajane, štaviše, veruju da bi konzumacija gline mogla dodatno da pogorša manjak gvožđa te da izazove trovanje.

Džojs Andalo, međutim, planira da i dalje gricka svoj omiljeni desert. Tokom poslednje trudnoće je neko vreme pauzirala sa tim. „Ali već nekoliko meseci nakon porođaja...", kaže i ne završavajući rečenicu s užitkom stavlja u usta komad gline veliki kao orah.