S jedne strane se čuje da Vučić nije dobrodošao u Zagrebu, a u Beogradu srpskog predsednika najbliži saradnici savetuju da tamo ne odlazi. Stoga je nepodeljeno mišljenje analitičara u Beogradu da je jedina stvar koja odnose Srbije i Hrvatske drži na koliko toliko pristojnom nivou samo pritisak Zapada, koji po njima i stoji iza organizovanja ovog susreta na visokom nivou.

Srbija i Hrvatska- omiljeni neprijatelji

Postoje, naravno, i oni koji smatraju da je potrebno razgovarati - i tome se svakako ne može ništa zameriti - ali ostaje činjenica da iza svega toga ne stoji iskrena želja srpske i hrvatske strane za normalizacijom odnosa. „Ne vidim nikakvu želju sa obe strane da se razreše nesporazumi, slaže se sa takvom ocenom za DW i Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. Posle svega što se desilo proteklih godina ne vidim želju i nameru da se suštinski nešto reši, jer bi se onda prosto izgubio teren da se stiču laki, jeftini i populistički predizborni poeni; kad god su neki izbori u obe države vi imate takve priče. Jer, kada svoju politiku gradite na nacionalizmu i populizmu, i na stalnoj ugroženosti države i naroda, vama nije u interesu da izgubite 'omiljene neprijatelje', da tako kažem. A čak da takva namera i postoji, to se ne može rešiti jednom posetom već svakodnevnim radom".

Veći profit za Vučića?

Atmosfera u odnosima između dve zemlje nije najbolja, i tu činjenicu za DW ističe i Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. Zato se po njegovim rečima i ne može previše očekivati od Vučićeve posete Zagrebu, jer „pre svega nije stvoren ambijent u kome se mogu postići neki dobri rezultati. Bez obzira šta kaže predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, ta poseta je očito usledila nakon pritiska Brisela, možda i  Vašingtona, a u prilog tome ide i činjenica da je hrvatski premijer Andrej Plenković o njoj maltene saznao iz medija. Mislim da će ovo stoga biti još jedna protokolarna poseta, nakon koje će se nastaviti sa razmenom oštrih reči između Beograda i Zagreba. Ako bi se merila konkretna politička korist od predstojeće posete, Popov smatra da će od nje mnogo više profitirati Vučić, jer je uprkos uvredama i najavi protesta ipak otišao u Zagreb”.

Ratna odšteta (ni)je tema

Dosta pažnje je u Beogradu izazvala i izjava hrvatskog premijera Plenkovića, koji napominje kako bi se na dnevnom redu predstojeće posete mogla naći i tema ratne odštete koju bi Srbija trebalo da isplati Hrvatskoj. Srpski predsednik Aleksandar Vučić je, navodno, bio šokiran takvim izjavama, i poručio da bi Hrvatskoj bilo bolje da o tome ne govori. Usledile su i razne novčane kalkulacije, pa tako beogradski mediji prenose da je Hrvatska tu odštetu od Srbije procenila na 32 milijarde evra, a Srbija smatra da bi zbog oduzete privatne imovine i stanova, neisplaćenih penzija, deviznih uloga, imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC), i imovine preduzeća, Hrvatska Srbiji morala da isplati čitavih 40 milijardi evra.

Dragan Popović ipak smatra da to gotovo sigurno neće biti tema razgovora u Zagrebu. „To je tema koja sada služi samo tome da premijer Plenković dobije neki poen u odnosu na predsednicu Kolindu Grabar Kitarović. Da bi ta tema uopšte došla na dnevni red, moralo bi pre toga mnogo da se uradi što se tiče osvrta na rat, prognane ljude i ratne zločine. A da ne govorimo o tome da ne postoji nikakav pravni osnov po kome bi bilo Srbija bilo Hrvatska tražili nekakvu ratnu odštetu".

Vulin priča što Vučić misli

Retorika uoči ove posete svakako ne obećava. Hrvatski mediji pišu o poseti „četnika Vučića", a srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin savetuje predsedniku Srbije da ne ide u Zagreb, jer ga „tamo na trgovima čekaju ustaše, i da će mu se desiti nešto slično kao i u Srebrenici". Sam Aleksandar Vučić očekuje da će poseta doprineti smirivanju tenzija, ali to ipak nije otklonilo ključnu dilemu: da li su poruke Hrvatskoj ono što govori Vučić, ili ono što govori Vulin?

„Mislim da je svima u Zagrebu jasno da Vulin priča ono što Vučić misli, ali ne sme da kaže", ocenjuje Dragan Popović. Sada je samo pitanje da li Zagrebu više odgovaraju pomirljivi tonovi, ili ovi maltene ratnohuškački tonovi? To opet zavisi od hrvatske unutrašnje politike, a ja se bojim da vladi HDZ-a više uhu prija ono što govori Vulin, ili što pišu srpski tabloidi".

Čitavu tu Vulin retoriku Popović takođe vidi kao deo neiskrenosti političkog vrha Srbije da se zaista poprave odnosi. „Sa jedne strane imate izjavu predsednika Vučića kako tamo ide da razgovara u prijateljskom tonu, a sa druge strane funkcioneri SNS daju huškačke izjave, i mediji koji su pod direktnom kontrolom vlasti svakog dana šire antihrvatsku histeriju", naglašava Popović.

Moratorijum je nepotreban

Kao neku vrstu rešenja, koje bi možda prekinulo taj začarani krug međusobnih optužbi, Aleksandar Popov vidi eventualni pokušaj srpske strane da se uzdrži da reaguje na svaku neugodnu poruku koja dođe iz Zagreba. „Mislim da bi time Srbija bila na dobitku, kaže Popov, i na kraju bi i hrvatski čelnici videli da je to neproduktivno. Na kraju krajeva, oni su članica EU i već su dobili ukor iz Brisela zbog radikalizacije političke scene, rehabilitacije ustaštva, i zavade sa skoro svim susedima iz bivše Jugoslavije. Ali, na žalost, takva retorika kao da je dobro gorivo za obe strane".

Predlog predsednika Srbije da se uvede moratorijum od šest meseci na teme iz prošlosti između dve zemlje Dragan Popović komentariše primedbom da bi se taj moratorijum završio tačno 4. avgusta. „Nije nama potreban moratorijum, dodaje Popović, već upravo suprotno- da se otvore sve teme i da se o njima iskreno razgovara. Pre svega, da se prošlost osvetli i da se posledice prošlosti koliko je god moguće saniraju. Najgore što možemo da uradimo je da izmislimo sad nekakav moratorijum, i da gurnemo pod tepih sve ono što muči građane i Srbije i Hrvatske".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android