Komisija EU stavlja šest milijardi evra na raspolaganje zemljma Zapadnog Balkana kako bi podstakla reformski proces i ubrzalo pristupanje EU.

Sa dve milijarde evra grantova i četiri milijarde kredita, bruto domaći proizvod u šest država Zapadnog Balkana trebalo bi - da se udvostruči joše ove decenije - izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Tirani nakon završetka samita „Berlinskog procesa”.

Albanski premijer Rama pohvalio je paket od šest milijardi kao potpuno novi korak. Zemlje Zapadnog Balkana sada su nagrađene za reforme na putu ka EU, a ne tek nakon pristupanja.

Šolc poziva na ubrzani proces pristupanja

Kancelar Olaf Šolc i albanski premijer Edi Rama založili su se za brz proces pristupanja.

„Države su odavno trebale da uđu u EU", rekao je Šolc, napominjući da su Albanija, Crna Gora, Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija pre 20 godina dobile perspektivu ulaska u EU. „Budućnost Zapadnog Balkana leži u EU", rekao je kancelar.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da zemlje EU i države Zapadnog Balkana moraju biti spremne za prihvatanje odnosno za pridruživanje do 2030. godine.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je, međutim, naglasila da pristupanje zavisi od stvarnih reformi.

Šolc: "Nema napretka" u Bosni

Šolc i fon der Lajen su bili oprezni u pogledu zahteva da Bosna u decembru dobije zeleno svetlo od EU za početak pristupnih pregovora. Kancelar je kritikoval to što nema napretka u reformama.

Fon der Lajen je najavila da će Komisija EU 8. novembra predstaviti procenu svih kandidata za prijem u EU.  A šefovi država i vlada EU donese odluku u decembru. Za blokadu u Bosni posebno je odgovoran je lider Republike Srpske.

Spor Srbije i Kosova zasenio je prvi samit „Berlinskog procesa” van EU i u regionu. Šolc i fon der Lajen pozvali su Srbiju i Kosovo da reše svoje tenzije. „Obe strane moraju da deeskaliraju“, rekao je Šolc, misleći na napad srpske grupe na policijsku stanicu na severu Kosova. Obe zemlje imaju EU perspektivu.

Šolc je pozvao zemlje zapadnog Balkana da se pripreme za pristupanje EU. Da bi to uradili, one bi takođe morale da tešnje sarađuju. „Ne postoji način da se zaobiđe regionalna kohezija i trajno rešenje za sukobe koji predugo tinjaju".

Fon der Lajen: Postepeni pristup unutrašnjem tržištu EU

Fon der Leien je rekla da će EU postepeno olabaviti pristup unutrašnjem tržištu EU i povećati finansijsku pomoć u zamenu za urađene reformske korake.

Šest zemalja u regionu dogovorile su se o daljem međusobnom priznavanju diploma.

Države Zapadnog Balkana prošle godine su potpisale tri sporazuma o mobilnosti, koje su četiri od šest zemalja sada ratifikovale. Sada je moguće putovati iz jedne zemlje u drugu ili prihvatiti ponude za posao u susednoj zemlji koristeći samo ličnu kartu, pohvalio je Šolc.

Jedan od fokusa „Berlinskog procesa" ove godine je bilo pitanje: kako snabdevanje energijom u regionu može biti dekarbonizovano i prebačeno na obnovljive izvore energije. Nemačka to želi da podrži sa 1,5 milijardi evra.

Nemačka vlada će takođe obezbediti 73 miliona evra za novi program obnovljive energije u Albaniji, rekao je Šolc.

Šolc: Nagraditi napredak u Severnoj Makedoniji

Šolc je insistirao da EU takođe mora da nagradi napredak u Severnoj Makedoniji. Do sada je država EU Bugarska sprečavala dalje približavanje insistiranjem na ustavnoj promeni u toj državi Zapadnog Balkana. U Severnoj Makedoniji, ustavna reforma koju je predstavio premijer Dimitar Kovačevski do sada nije mogla da prođe zbog konzervativne opozicije.

dr(ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.