Ćitavih 185 strana ima dogovor koji su danas parafirali šefica CDU Angela Merkel, predsednik bavarske CSU Horst Zehofer i prvi čovek socijaldemokrata (SPD) Zigmar Gabrijel. Potpis je, treba reći, privremenog karaktera jer veliku koaliciju moraju da aminuju članovi SPD na unutarpartijskom referendumu. Za razliku od formiranja srpske vlade, gde koalicioni imaju tek nekoliko opštih mesta, u Nemačkoj ovaj dokument zaista ima snagu ugovora sa vrlo konkretnim odrednicama za period do 2017. godine (ugovor u obliku pdf-a možete preuzeti ispod teksta).

Svi zadovoljni

Kancelarka Angela Merkel kaže da je deviza koalicionih pregovora bila oblikovanje budućnosti zemlje, a da je velika koalicija – kako se naziva koaliranje dve najveće stranke, demohrišćana i socijaldemokrata – spremna za velike zadatke. „Puna zaposlenost je realan cilj za Nemačku“, sijala je optimizmom kancelarka. U sporazumu su glavni zahtevi njene partije, da se ne povećavaju porezi dobrostojećima, kao i da se od 2015. Nemačka više uopšte ne zadužuje.

Sa druge strane, velika žaba koju je Merkelova morala da proguta jeste glavni zahtev SPD-a: zakonski utvrđena minimalna zarada koja pokriva sve vrste poslova i celu teritoriju Nemačke. Socijaldemokrate su se izborile za 8,5 evra po satu od 2015, s tim što će sve do 2017. poslodavci i sindikati moći izuzetno da sklapaju kolektivne ugovore koji predviđaju i manju platu. „To je fer kompromis“, kaže Angela Merkel, koja se pribojavala da mešanje države u zarade može da dovede do gubitka radnih mesta.

Šef SPD Zigmar Gabrijel posebno je hvalio uvođenje minimalne zarade. „Ovo što smo usvojili u dlaku je ono što je dogovoreno sa sindikatima“, kaže on uz dodatak da se koalicija založila posebno za „malog vrednog čoveka“. Došlo se i do kompromisa oko odlaska u penziju – granica se pomera na 67 godina, ali će već i sa 63 moći da se dobije puni iznos penzije, ukoliko je penzioner punih 45 godina radio. Gabrijel se osvrnuo i na rešenost da Nemačka odustane od nuklearne energije i u sve većoj meri pređe na obnovljive izvore. „To je najveći tehnički, ekološki i društveni izazov od ujedinjenja Nemačke“, kaže.

Ništa manje srećan bio je i premijer Bavarske Horst Zehhofer, čiji je CSU uspeo da progura glavno predizborno obećanje – uvođenje putarine koju će u Nemačkoj plaćati vozači sa inostranim tablicama. Kada će tačno i kako biti uvedene vinjete, odrediće se zakonom sledeće godine. Vinjetu za autoput plaćaće i Nemci, ali će oni sa druge strane dobiti poreske olakšice, tako da će im izaći na isto. „Mislim da smo napravili dobar posao“, rekao je u svom uopštenom stilu Zehofer. „Ovo će pogurati našu zemlju napred. Vrlo sam zadovoljan.“

Srbija na dva mesta

U detaljnom dogovoru, buduća vlada Nemačke nije preskočila ni Srbiju, mada ništa spektakularno nije rečeno. Najpre, pominje se da nova vlada planira da Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu označi „sigurnim zemljama“ porekla kako bi brže obrađivala – zapravo odbijala – zahteve za azil koji stižu od državljana ovih zemalja. „Kod Vlada ovih zemalja i Evropske komisije zauzećemo se za brzo i održivo poboljšanje životnih uslova na licu mesta“, stoji u ugovoru. Srbija je u međuvremenu prva na listi potražilaca azila u Nemačkoj (ispred Sirije u kojoj besni građanski rat), a većina azilanata dolazi zbog loših uslova za život u Srbiji.

Drugi pasus u kojem se pominje Srbija posvećen je proširenju Evropske unije – u ovom sporazumu nema traga „zamoru od proširenja“, Nemačka se zalaže da zemlje zapadnog Balkana uđu u EU, to je prilog miru i sve slično u tom stilu. „Srbija i Kosovo moraju da ispune preuzete obaveze. U skladu sa razvojem bezbednosne situacije, želimo da smanjimo misiju KFOR i da krenemo ka njenom ukidanju. Zajedno sa partnerima aktivno ćemo podržavati ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU i NATO. Za proširenje EU potrebni su strogi kriterijumi i nedvosmisleno proverljiv napredak kandidata“, piše u tekstu.

Kome šta – o tom potom

O ministarskim mestima se za sada ne licitira, ali mediji već imaju svoje prognoze. Jedna stolica – ona kancelarska – već je davno popunjena. Pretpostavlja se da će, osim toga, CDU imati još pet ministarskih mesta, SPD ukupno šest, a CSU tri. Pri tome, najjača stranka će zadržati važan resor finansija, u kojem bi glavnu reč kao i do sada trebalo da vodi Volfgang Šojble. Mesto šefa diplomatije ide socijaldemokratama, verovatnu Frank-Valteru Štajnmajeru koji je istu funkciju obavljao i u prvom kabinetu Angele Merkel. O odbrani i policiji brinuće se konzervativci, dok bi šef SPD Zigmar Gabrijel trebalo da bude ministar privrede i energije. Takođe, logično je da toj partiji pripadne resor rada i socijalne politike, verovatno generalnoj sekretarki SPD Andrei Nales.

Iznad čitavog dogovora stoji jedno veliko „ako“. Potrebno je, naime, da početkom decembra članovi SPD na unutarpartijskom referendumu aminuju veliku koaliciju. Ovakvo izjašnjavanje organizuje se prvi put u istoriji – 473.000 ljudi sa članskim kartama SPD može da glasa, potrebno je da se na biralištima pojavi makar 20 odsto, pa da od toga većina potvrdi veliku koaliciju. Unutar same stranke, pre svega u lokalnim odborima, postoje frakcije koje su protiv koaliranja sa demohrišćanima pa poznavaoci prilika kažu da ishod glasanja nije izvestan. Ukoliko članstvo SPD odbaci dogovor, to bi verovatno značilo ostavke partijskog vrha, a verovatno i nove savezne izbore.

Autor: Nemanja Rujević (ard, dw, dpa)
Odg. urednik: Ivan Đerković