„Bilo bi pogrešno nešto isključiti“, rekao je u ponedeljak (7.9.) u Berlinu Štefen Zajbert, portparol nemačke vlade govoreći o tome da li će biti obustavljena gradnja Severnog toka 2 i to neposredno pre njegovog završetka.

„Molim vas i danas za razumevanje za to da je prerano da dam precizan odgovor“, dodao je Zajbert. On je takođe rekao da nemačka kancelarka Angela Merkel „o tom važnom pitanju“ sarađuje s ministrom spoljnih poslova.

A ministar spoljnih poslova Haiko Mas je u intervjuu za list „Bild am zontag“ u nedelju rekao: „Nadam se da nas Rusi neće prisiliti na to da promenimo naš stav kada je reč o Severnom toku 2“. Mas je potom u jednoj televizijskoj emisiji objasnio da bi Kremlj trebalo da učestvuje u razjašnjenju slučaja Navaljni.

Odavno sporan

Gasovod Severni tok 2 je odavno sporan i predmet je brojnih diskusija. Proteklih dana ta diskusija se zaoštrila nakon što je utvrđeno da je ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni otrovan nervnim gasom novičok, za šta međunarodna zajednica sumnjiči ruske vlasti. Zato su se sada na jednoj strani našli oni koji smatraju da bi gradnju trebalo obustaviti, kao jasan odgovor Kremlju na taj slučaj, dok drugi smatraju da bi gradnju trebalo nastaviti. Kremlj sve te optužbe odbacuje nazivajući ih apsurdnim. Zbog svega toga sada u Nemačkoj postavljaju pitanje na koji način bi vlada u Berlinu, kao i EU, trebalo da reaguju na taj slučaj. Odnosno, da li je obustavljanje izgradnje Severnog toka 2 adekvatan odgovor ruskom predsedniku Vladimiru Putinu?

-pročitajte još: Nemačka mora da kazni Kremlj

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pre nekoliko dana izjavila da će EU i NATO zajedno odlučiti o „odgovarajućoj reakciji“. Upravo zbog te „zajedničke reakcije“ moglo bi da se dogodi da Merkel odustane od svog prvobitnog protivljenja obustavi izgradnje gasovoda, odnosno da prihvati pauzu u izgradnji. Ako se pokaže da je Zapad po tom pitanju dovoljno odlučan, onda kancelarka sigurno neće stati na put toj odlučnosti, posebno u vreme kad Berlin predsedava EU, ocenjuju mediji u Nemačkoj.

Premijerka savezne pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija Manuela Švezig (SPD), kao i premijer Saksonije Mihael Krečmer (CDU) smatraju ipak da bi projekat trebalo nastaviti. U njihovim, kao i svim ostalim strankama, mnogi to međutim vide drugačije. Političari Levice, poput Gregora Gizija ili Sevim Dagdelen, smatraju da bi tragovi u slučaju Navaljnog mogao u stvari da vodi do protivnika izgradnje gasovoda. Većina političara u drugim strankama, međutim, na takvo mišljenje samo odmahuje glavom.

Održivo pravno obrazloženje

Poznavaoci prilika navode da bi obustavljanje izgradnje gasovoda moglo da se suoči i sa određenim pravnim preprekama, što bi na kraju za Nemačku moglo da donese i velike finansijske rizike.

Nemačka vlada, naime, nije ni naručilac, niti izvođač radova na gasovodu – investitori su privatne firme. Posmatrači pretpostavljaju da bi Nemačka eventualno mogla da zaustavi projekat vredan milijarde evra, pozivajući se na nacionalne interese. Oni takođe navode da bi to možda bilo izvodljivo na osnovu Zakona o spoljnoj trgovini. Ipak, pronaći pravno održivo obrazloženje bi svakako bio problem.

Obustavljanje izgradnje gasovoda negativno bi se odrazila i na nemačke građevinske firme i nemački finansije. I portparol vlade u Berlinu Zajbert priznao je da stvari nisu jednostavne: „Severni tok 2 jeste doduše projekat u kojem učestvuju nemačke firme, ali konzorcijum je međunarodni, sa firmama i investitorima iz različitih evropskih zemalja.“

Oni bi dakle mogli da zatraže povraćaj svog novca, ukoliko bi nemačka vlada donela odluku da na nemačkoj teritoriji bude obustavljena izgradnja. Do sada je za Severni tok 2 utrošeno oko 12 milijardi evra.

„U tom slučaju bi građevinskim firmama i investitorima trebalo da se dâ odšteta”, potvrđuje Analena Berbok iz nemačke stranke Zeleni. Njenoj partiji je taj gasovod trn u oku već dugo, jer će njegovom izgradnjom u Evropu biti upumpano još više fosilne energije. Predstavnica Zelenih kaže ipak i ovo: „Građevinske firme i operatori su znali u šta se upuštaju“. Zeleni zato predlažu da se još jednom dobro razmotre ekološki i pravni aspekti gasovoda, što bi onda, moguće je, ponudilo dodatne argumente protiv Severnog toka 2.

Mihale Harms iz Odeljenja za istok nemačke privrede smatra da je to „crni scenario“. „Preusko povezivanje politike i privrede nije još nikada funkcionisalo.“ Harms zaključuje da bi bilo apsurdno ne izgraditi do kraja taj skoro završeni gasovod.

zi (agencije)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android