Izvodi sa bankovnog računa, dokaz o finansijskim primanjima, izveštaji o plaćanju poreza, ugovor o stanovanju, izvodi iz zemljišnih knjiga, zdravstveno osiguranje, dokaz o putovanju nazad. Sve to je potrebno onome ko želi da putuje u zemlje Šengena i u tu svrhu podnosi zahtev za izdavanje vize. Drugim rečima, da bi dobila vizu, ta osoba mora da dozvoli da njen privatni život bude veoma pažljivo rasvetljen.

Od 1980. Godine, te i dodatne obaveze važe za turske građane. Podnosioci zahteva za vizu proceduru opisuju kao ponižavajuću i veoma skupu. Vest o postizanju dogovora između Evropske unije i Ankare će, dakle, brojne Turke veoma obradovati. Sada mogu da se nadaju da će od kraja juna bez viza moći da putuju u ukupno 26 zemalja Šengena.

Za vladu u Ankari to je jedan od najvažnijih političkih ciljeva. Premijer Ahmet Davutoglu nedavno je u parlamentu izjavio: „Ovo je san naših građana koji je star 50, 60 godina“.

Vizna liberalizacija: 90 dana boravka na prostoru Šengena

Mnogo toga govori u prilog tome da će birokratske prepreke biti ukinute. Daleko više od 90 odsto Turaka koji podnose zahtev u nemačkim konzulatima u Ankari, Istanbulu i Izmiru, dobija vizu. Samo u konzulatu u Istanbulu proces obrade zahteva obavlj se na 30 mesta.

Zagovornicima vizne liberalizacije je zato taj korak samo logičan sled događaja. Ionako bi se pri tom radilo samo o vizama na kraći vremenski period. Tako bi Turci smeli da se zadrže maksimalno 90 dana u vremenskom periodu od 180 dana na prostoru Šengena.

Strahovanja da bi Turci zbog vizne liberalizacije mogli masovno da pohrle na tržište rada Evropske unije ili na socijalne sisteme, nisu zato utemeljena. To potvrđuje i Gokaj Sofoglu, predsedavajući Turskoj zajednici u Nemačkoj. „Nemačka nije privlačna, Turska trenutno nudi dovoljno ekonomske perspektive“, kaže Sofoglu.

Borba protiv korupcije za viznu liberalizaciju

U predlogu saopštenja nakon samita u Briselu, nse avodi da je ukidanje viza kao cilj određeno „najkasnije krajem juna 2016“. Ipak, Turska u te svrhe mora da ispuni 72 uslova. Između ostalog, Turska mora da standardima EU prilagodi svoje sisteme zaštite podataka i pravila izdavanja pasoša. A tu je i uslov saradnje sa susedima – Bugarskom i Kiprom.

Eksperti poput Alpera Ečevita sa Katedre za odnose sa EU na istanbulskom univerzitetu Bahčesehir zato smatraju da je taj vremenski rok iluzoran. U intervjuu za radio Dojčlandfunk Ečevit je ukazao na probleme korupcije i organizovanog kriminala. „Svako ko poznaje Tursku, zna da to ne može da se reši u roku od tri meseca.“

Upravo iz straha od takvih internih problema Turske, skeptici poput bavarskog premijera Horsta Zehofera odbijaju potpunu viznu liberalizaciju za Tursku. Ako je i prihvataju, onda se ona odnosi samo na predstavnike turske privrede.

Zehofer kao konkretan razlog navodi konflikt s Kurdima: dok se u izbegličkoj krizi diskutuje pre svega o Sirijcima, mogući priliv kurdskih izbeglica dobija malo pažnje. Prema navodima vlade, konflikt koji eskalira na jugoistoku Turske već je primorao na bekstvo više od 350 000 ljudi.

Brojni traže utočište u Turskoj. Ipak, bez obaveznih viza oni bi mogli da doputuju u prostor Šengena kao turisti i onda zatraže azil. U intervjuu za nemački javni servis ARD, šef prokurdske stranke HDP Selahatin Demirtaš, upozorio je na to da će ljudi – ukoliko rat potraje – nastaviti da beže. „I u Evropu, i u Nemačku“.

Teroristi sa turističkom vizom

Slobodan prolaz za teroriste mogao bi da bude još jedna posledica vizne liberalizacije. Od toga strahuju protivnici viznih olakšica upravo u trenutku kada nasilje u Turskoj eksalira. Bombaši-samoubice u dva poslednja napada u Ankari bili su turski građani. Sa novim planovima vizne liberalizacije, mogli bi bez problema da doputuju i u Evropsku uniju.

Evropska komisija bi krajem aprila trebalo da predstavi predloge o tome da li je Turska ispunila neophodne zahteve za viznu liberalizaciju.