1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Za milijardere je pandemija kao zlatna groznica"

17. januar 2022.

Pandemija koronavirusa je bogate učinila još mnogo bogatijim, povećala broj siromašnih i bedu na svetu. Organizacija Oksfam poziva vlade širom sveta da preduzmu protivmere - Nemačkoj savetuje da uvede porez na imovinu

USA Washington | Chefs von Tech-Konzernen wehren sich gegen Wettbewerbsvorwürfe
Neki od najbogatijih ljudi na svetu - Sandar Pikaj Gugl; Tim Kuk, Epl: Džef Bezos, Amazon: Mark Zakerberg, FejsbukFoto: picture-alliance/dpa/Kyodo Foto/MAXPPP

Pandemija korone pogoršava društvenu nejednakost u celom svetu - zaključuje međunardona humanitarna organizacija Oksfam (Oxfam) u izveštaju koji je kao i uvek, objavila neposredno pre početka Svetskog ekonomskog foruma. Forum u Davosu planiran za ovu sedmicu odgođen je zbog situacije s koronavirusom. Umesto toga, fondacija virtuelno okuplja vodeće svetske političare - kancelar Olaf Šolc će održati govor u sredu.

Dok se bogatstvo deset najbogatijih milijardera udvostručilo između marta 2020. i novembra 2021. ogromnoj masi siromašnih u svetu se pridružilo još 160 miliona ljudi.

Bernar Arno - najbogatiji Evropljanin, 2015.Foto: picture alliance/AP Photo/F. Mori

Oksfam je pozvao vlade širom sveta da više oporezuju korporacije i superbogate kako bi finansirali osnovne socijalne usluge, osigurali globalnu pravednost kada je reč o vakcinaciji i uskladili ekonomiju sa opštim dobrom.

Nejednakost je takođe pitanje života i smrti, kaže se u izveštaju. Procenjuje se da je od Kovida-19 umrlo 17 miliona ljudi - od kojih bi milioni bili još u životu - da su cepljeni. Oksfam stoga ukazuje na nepravednu globalnu distribuciju vakcina. Organizacija objašnjava da vakcine treba tretirati kao javno dobro, delom zato što su vlade finansirale njihov razvoj velikim količinama novca od poreza.

Ilon MaskFoto: Joan Cros/NurPhoto/picture alliance

Državne milijarde se često prelivaju u džepove bogatih

Prema studiji, više od 100 zemalja smanjilo je socijalne izdatke tokom krize, a dalje mere štednje prete i u najmanje 73 zemalja - zbog otplate kredita za Kovid-19 od Međunarodnog monetarnog fonda. U zaostatku su posebno žene: imah 13 miliona manje zaposlenih nego pre dve godine. Istovremeno, znatno je porastao neplaćeni rad žena i devojaka koje, na primer, brinu o porodici.

„Za milijardere je pandemija kao zlatna groznica. Vlade su upumpale milijarde u ekonomiju, ali veliki deo tog novca se zadržao kod ljudi koji najviše profitiraju od rasta cena deonica. Dok njihovo bogatstvo raste neviđenom brzinom, a neki se upuštaju u putovanja u svemir, globalno siromaštvo se drastično povećalo", kaže Manuel Šmit, nadležna za socijalnu nejednakost u Oksfamu Nemačka. To se odnosi na ljude poput Ilona Maska, Džefa Bezosa ili Marka Zakerberga.

Nemačka da ponovno uvede porez na imovinu

I u Nemačkoj se takođe povećava "vrlo jaka koncentracija imovine”. Tako je, kako navodi Oksfam, deset najbogatijih ljudi povećalo svoju imovinu od početka pandemije sa oko 125 milijardi evra na oko 223 milijarde evra, dakle za 78 posto.

Najbogatiji ljudi u Nemačkoj ne vole da se fotografišu a vlasnici su Lidla i Aldija.Foto: picture alliance/dpa

Stopa siromaštva u Nemačkoj je u međuvremenu rekordna - oko 16 posto spada u tu kategoriju, odnosno više od 13 miliona ljudi.

Oksfam je pozvao Nemačku vladu da pojača odgovornost korporacija i vrlo bogatih. Ona mora ponovo uvesti porez na imovinu, a potreban je jednokratni porez na vrlo veliku imovinu, navodi Oksfam. Organizacija takođe smatra da treba suspendovatii zaštitu patenta za vakcine protiv Kovida-19.

zi,ts

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi