Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu saopštio je rano jutros da je uhapšena osoba koja je postavila eksplozivnu napravu u prometnoj ulici Ištiklal u centru Istanbula. „Prema našim saznanjima, odgovorna je teroristička organizacija PKK", rekao je turski ministar.

Uhapšena se neko vreme nalazila i u regionu Afrin na severozapadu Sirije, gde živi većina Kurda. To područje je od marta 2018. pod okupacijom turskih snaga a većina stanovništva je pobegla.

pročitajte još: Masovna hapšenja nakon napada u Istanbulu

Ministar Sojlu je takođe najavio odmazdu za taj teroristički akt, ali nije ulazio u detalje. On nije potvrdio ni raniju izjavu turskog predsednika Erdogana da je napad izvela "jedna žena", iako je potvrdio da hapšenja još traju i da je do jutros privedena 21 osoba.

Državni TV TRT objavio je snimak snaga bezbednosti na kojem se vidi žena kako leži na zemlji sa lisicama na rukama. Ranije su prikazane slike kako jedna žena ostavlja paket na mestu zločina.

Dežurni krivac

U eksploziji u nedelju uveče (13. novembra) poginulo je šest osoba, a više od 80 je povređeno. To je ulica sa puno prodavnica i u nedelju je bila puna prolaznika.

Za turske vlasti, Kurdi i njihova partija PKK redovno su prvi kao mogući počinioci terorističkih napada. Ta organizacija i jeste počinila niz terorističkih napada od 1980-ih, tražeći veća prava za Kurde u Turskoj. Zbog pritiska zvanične Ankare, mnoge druge zemlje, uključujući Nemačku i Sjedinjene Američke Države, uvrstile su kurdsku stranku PKK na listu terorističkih organizacija.

Švedska "utočište teroristima"?

Upravo je ta partija i organizacije Kurda glavni razlog protivljenja Turske pristupanju Švedske i Finske NATO alijansi. Turski zvaničnici posebno optužuju Švedsku da je "utočište za teroriste" i da neće prihvatiti članstvo zemlje u NATO dok ne promeni svoju politiku.

S druge strane, iako je članica NATO, Turska se samostalno i bez konsultacija sa saveznicima više puta upuštala u vojne akcije u susednim zemljama – u Iraku i Siriji, pravdajući svoju intervenciju borbom se protiv „položaja PKK”.

U proteklim decenijama u ovim „intervencijama" život je izgubilo na desetine hiljada ljudi. Poslednji put 2015. dogovoren je prekid vojnih operacija, ali to primirje nije dugo trajalo.

cw, aš (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.