Ministar zdravlja u odlasku Jens Špan (CDU) strahuje da će se uvođenjem obaveznog vakcinisanja još više produbiti frontovi u društvu. Slične izjave davali su proteklih nedelja i meseci i drugi političari. Moj utisak je sledeći: argument o podelama koje prete uvek se rado povlači kad se ne želi da se donese neugodna odluka.

-pročitajte i drugačije mišljanje: Protiv obavezne vakcinacije: to više nema efekta

No, to je koještarija. Homogeno društvo uvek je bilo i ostalo teoretska konstrukcija. Pravo društvo je heterogeno. Na mnogim mestima ima pukotina i, ako baš hoćete, podeljenosti. Političari nikakvom odlukom neće moći da pridobiju i povedu sve građane sa sobom – pogotovo ne kad je reč o pravilima i merama u borbi protiv korone, obaveznom vakcinisanju, itd. Oni koji na to budu čekali, neće stići nigde i samo će izgubiti dragoceno vreme. A upravo je to ono što mi sada doživljavamo.

Usput, kad već govorimo o društvenom skladu, onda ima mnogo više argumenata u prilog obaveznom vakcinisanju nego što ih ima protiv. Čak i ako svi ne podržavaju obavezno vakcinisanje za sve, većina stanovništva je, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja – za vakcinaciju. To je verovatno jedan od razloga zašto se prvi političari okreću u tom pravcu, poput premijera Bavarske Markusa Zedera (CSU) i šefa vlade Baden-Virtemberga Vinfrida Krečmana (Zeleni). Buduća nemačka vlada nedavno je najavila da će, ako ništa drugo, a ono bar preispitati mogućnost uvođenja obaveznog vakcinisanja.

Gde nema volje, nema ni puta

Ostaje drugi argument koji donosioci odluka vole da upotrebljavaju kada govore protiv opšte obaveze vakcinisanja: kažu da je to nespojivo s nemačkim Osnovnim zakonom (ustavom, prim.red.) i da bi to sudovi mogli da obore. Upada u oči da, s jedne strane, takva vrsta zabrinutosti nije bila u toj meri problem kada je reč o nekim drugim zakonskim predlozima, na primer o Zakonu o zaštiti klime, koji je Savezni ustavni sud odbacio, ili putarini za automobile koju je poništio Evropski sud.

S druge strane, poznati stručnjaci ustavnog prava poput Ulriha Batisa nedavno su ukazali da smatraju da je obavezna vakcinacija u skladu sa Osnovnim zakonom. Batisov kolega Kristof Melers nije međutim siguran na bazi čijih ocena, odnosno kojih sve eksperata, će političari doneti svoje odluke.

I nije samo meni već je i pravnicima je logično da pravo na fizičku nepovredivost, što je osnovno ljudsko pravo, u vanrednoj situaciji poput pandemije može da bude stavljeno na drugo mesto – iza neophodne potrebe da se zaštite životi drugih.

I da (jer se i to često spominje), samo obavezno vakcinisanje neće okončati pandemiju. Ono bi ionako došlo prekasno za trenutni četvrti talas korone. Ali kako bi bilo da za promenu gledamo malo unapred – na peti talas korone, koji je pred nama ako se ništa ne promeni. Znatno veći procenat vakcinisanih, zajedno sa merama kao što su držanje distance, nošenje maske i sl, mogao bi da napravi veliku razliku. To se ne može osporiti i u tome se eksperti slažu.

Zeleno svetlo za obaveznu vakcinaciju?

Uzbuđenje i dizanje strasti ionako je preterano. S obzirom na to da važe „pravila 2G“ i s obzirom na to da će verovatno biti uvedena obaveza vakcinisanja za određene poslove, u Nemačkoj u stvari već postoji zeleno svetlo za obavezno vakcinisanje svih građana – samo na mala vrata. Jedino što još nema sankcija za ljude koji se ne vakcinišu. Zar to ne bi bila moćna i upotrebljiva poluga, s obzirom na to da mnogo drugih i nemamo.

Nasuprot tome, potpuno je nerealan scenario po kojem se ljudi koji odbijaju vakcinaciju na silu odvlače i vakcinišu protiv svoje volje. Neodgovorno je javno govoriti o takvim idejama koje kod ljudi samo izazivaju strahove.

Samostvorena dilema

Naravno, jasno mi je da niko ne želi da bude babaroga, niti da na sebe navlači bes skeptika. Situaciju ne čini jednostavnom činjenica da je mogućnost nametanja vakcine za sve dugo izazivala glasan otpor: promena kursa još će više smanjiti poverenje u državu kod onih koji su politički ionako nezadovoljni.

No, još je problematičnije kategorički odbaciti obaveznu vakcinaciju za sve. U ovakvim vremenima nisu nam potrebne političarke i političari koji se plaše, već oni koji su spremni da donesu odluku zbog koje ih neće svi voleti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.