DW: Ruski mediji ocenjuju da je senzacija to što će se Vladimir Putin još jednom kandidovati na predsedničkim izborima. Da li je to i za Vas bilo iznenađenje?

Štefan Majster: Mislim da to ni za koga nije bilo iznenađenje. Svi su računali s tim da će se Putin ponovo kandidovati. On trenutno ima najveći rejting koji jedan ruski političar može da ima, trenutno oko 90 odsto podrške. Poruka ruskog rukovodstva i jeste da Putin nema alternative i da ne postoji pravi kandidat koji bi mogao da ga zameni. U tom smislu nisam računao s tim da se neće ponovo kandidovati.

Pročitajte još: Tramp i Putin - dve planete, ista orbita

Putin nije najavio kandidaturu na kongresu stranke ili na konferenciji za novinare, već u jednoj fabrici automobila. Zašto tamo?

Nije to bilo kakva fabrika automobila. To je Njižnji Novgorod, nekada Gorki. To među radničkom klasom važi kao jedna od najvažnijih fabrika automobila iz vremena Sovjetskog saveza. Ta fabrika za ljude koji pamte SSSR ima veliku simboliku. Mislim da se Putin tako distancira od stranaka, on je iznad njih. On je takoreći nacionalni vođa kome stranke nisu potrebne. Istovremeno, to pokazuje da se Putin sve više okreće unutrašnjoj politici. To nisu spoljnopolitičke teme kao u Sočiju gde se inače rado pojavljuje. On se u ovom slučaju predstavlja među radnicima u unutrašnjosti Rusije i na taj način hoće da pokaže da mu je važan ruski narod i njihovi problemi.

To bi ujedno bio i odgovor na pitanje zašto Putin nastupa kao nezavisni kandidat, a ne ispred stranke „Jedinstvena Rusija“, zar ne?

Sa sigurnošću se može reći da političke stranke, kao i većina državnih institucija u Rusiji, imaju veoma nizak stepen popularnosti. One dakle uopšte nisu omiljene, njima se jednostavno ne veruje. Zbog toga je za predsednika važnije da on bude iznad svega i da nije kandidat jedne stranke.

Mislite da će Putinova glavna tema u predizbornoj kampanji biti unutrašnja politika. Šta će uostalom biti glavne teme?

Da budem iskren, to jeste pitanje, jer program ne postoji. Još uvek nije poznato s kojim programom će on nastupiti u predizbornoj kampanji. Bojim se da na kraju on uopšte i neće imati nekakav relevantan program. Mogao bi da se posveti demografiji, privrednoj situaciji, obrazovanju i zdravstvu. Sve su to oblasti u kojim država radi veoma malo. U tom smislu, verujem da će građanima pružiti osećaj da je on taj koji će da reši njihove probleme. Istovremeno, on će kao predsednik pokušati da ujedini Ruse protiv spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Mislim da on pre svega želi da skrene pažnju sa stvarnih problema koje muče Rusiju, jer na njih nema odgovor. Građanima će takođe pružiti osećaj da se on oduvek brinuo o njihovim problemima.

Pročitajte još: Staljinova senka nad Putinom

Šta je sa spoljnom politikom, sa „oholim Zapadom“, sa Rusijom koju sve više opkoljava NATO? Da li svi moraju da budu uz predsednika kako bi se tome usprotivili?

Na tom sam mislio kada sam rekao: unutrašnji i spoljni neprijatelji, i naravno da je to paradigma koja će i dalje biti prisutna. Međutim, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, vidimo da su Rusi umorni od krize u Ukrajini. Oni takođe ne žele više da slušaju o Siriji. Oni jednostavno ne žele više da im se nameću spoljnopolitičke teme. Ipak, kada je reč o opkoljavanju Rusije, to je paradigma koju će ruski mediji i političari i dalje da neguju.

Rusi su umorni od politike. Kako Putin može da motiviše birače da izađu na izbore?

Mislim da administracija u Kremlju nema odgovor na to pitanje. Takođe, ne verujem da će Ksenija Sobčak (ruska TV-voditelja i bogatašica koja navodno namerava da se kandiduje na izborima, prim.red.) uspeti da motiviše birače da izađu na izbore. Mislim da se želi stvaranje situacije u kojoj će Putin da bude predstavljen kao nezamenljiv – dakle, neko ko je patriota i ko želi da se bori protiv neprijatelja Rusije, taj mora da podrži Putina.

Šta Nemačka i Evropska unija mogu da očekuju od četvrtog Putinovog predsedničkog mandata?

Promena neće biti, mislim da će se trenutna politika nastaviti. Takođe, ne vidim potrebu da se vrši pritisak na rusku elitu da menja svoju politiku. Naprotiv. Ona ima osećaj da je trenutno, kada je reč o međunarodnim odnosima, na strani pobednika i da će ponovo izaći iz izolacije u koju je zapala s krizom u Ukrajini.

Štefan Majster je direktor Centra za srednju i istočnu Evropu, Rusiju i centralnu Aziju pri Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP). Njegovo stručno polje rada jeste ruska spoljna i bezbednosna politika, odnosi EU i Rusije, ruska energetska, privredna i obrazovna politika, ali i istočno partnerstvo EU.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android