Sa 21 metrom dužine to je relativno mali avion, ali on bi mogao da predstavlja veliki korak u istoriji vazdušnog prevoza. Po prvi put uopšte je neka privatna kompanija stvorila supersonični avion. Sve što je nastalo pre više od pola veka - evropski Konkord koji je leteo do 2003. ili sovjetski Tupoljev Tu-144 koji je nestao još 1999. - stvoreno je uz veliku pomoć država sa milijardama od poreskih platiša.

To je sada drugačije: mlada kompanija „Bum supersonik“ (Boom Supersonic) iz Denvera je u oktobru 2020. godine predstavila prvi supersonični avion stvoren isključivo novcem privatnih ulagača: jednosed XB-1 nazvan „Bejbi bum“ (Baby Boom). Već ove godine treba da počne njegovo opsežno testiranje nad pustinjom Mohave u Kaliforniji i očekuje se da postigne brzinu od barem 1,3 maha - oko 1600 kilometara na sat - brzina današnjih putničkih aviona je oko 840 kilometara na sat.

Nešto sasvim novo je već u vazduhu

Svrha te "bebe" je da se testiraju nova rešenja aerodinamike kako bi se onda izgradila "prava stvar": „Uvertira“ (Overture), putnički avion koji će leteti brže od zvuka i prevoziti 75 putnika. Stari Konkord je bio veći, u njega je stalo 100 - uglavnom veoma imućnih putnika koji su negde žurili brzinom od 2,2 maha, dakle oko 2700 kilometara na sat.

Ali novi avion neće ponavljati greške zbog kojih Konkordu više nema mesta na nebu i bez nesreće koja je značila njegov definitivni kraj: proizvođač tvrdi da će njihov avion koristiti samo gorivo iz održivih izvora, biće mnogo tiši čak i sa supersoničnom brzinom kad "vuče" prasak zvučnog zida koji takođe više neće biti problem čak i kad leti preko naseljenih područja. Jer baš zbog Konkorda je supersonična brzina zabranjena nad kopnom, ali u SAD i NASA i Savezna uprava za civilno vazduhoplovstvo FAA rade na tome da ta zabrana bude ukinuta.

Jer očigledno je da je brzina opet postala važna i za putničke avione, ali ovoga puta se pazi i na zaštitu životne sredine i na ekonomičnost. Ključno pitanje je pronaći podesne motore i tu se opet mnogo istražuje.

Prvi motor je takođe tu

Najverovatnije će prvo doći nešto manji avion u kojem će biti mesta za petnaestak putnika. Još od 2002. godine na takvom avionu radi kompanija “Aerion Supersonic”. Iako još ni jedan njihov model nije poleteo, za avion je već stvoren motor kod jednog od najvećih proizvođača mlaznih motora na svetu – “Dženeral elektrik” (General Electric, GE). Jer i “Dženeral elektrik” je decenijama radio na što štedljivijim motorima dok je brzina bila manje važna.

Ali sada je stvorio motor za supersonične brzine, “Afiniti” (Affinity). U Konkordu je bio motor “Rols-Rojsa” (Rolls Royce) nazvan “Olimpus” (Olympus), ali novi motor je znatno štedljiviji. Jer pilot Konkorda je za "dati gas" i kod poletanja i kod supersonične brzine morao da aktivira afterburn - kada se nakon prvog sagorevanja u turbini još jednom dodaje gorivo za "naknadno sagorevanje". Motor GE to ne treba: on već i u "normalnom" radu postiže supersoničnu brzinu.

Zato i stručnjaci smatraju da planovi kompanije Aerion nisu tek "kule u oblacima": "Aerion je svoje modele neprestano usavršavao i sada čak gradi halu za proizvodnju na Floridi. Aerion je pametan jer razmišlja i o avionu koji bi ponudio vojsci", kaže Bernd Libhart iz Nemačkog centra za avio-saobraćaj i svemirske letove (DLR). "Pokrivanjem ta dva sektora jednim avionom, Aerion se vešto smešta u segment tržišta koji zaista postoji."

Još odvažniji planovi

U to je uveren i Majk Manćini koji je u Aerionu zadužen i za strategiju i za finansije: "Mi imamo tehnološki plan za sledećih 50 godina, a prvi korak ka bržem putovanju počinje sa AS2. Mi to pripremamo uz mnogo razmišljanja, uzimajuću u obzir i zaštitu životne sredine, kako bi izbegli sve probleme koje su ograničile Konkord." Ali i on još ne zna, kad ćemo moći da sednemo u taj avion: "Bilo bi primereno očekivati prvi naraštaj novih supersoničnih putničkih aviona u 2030-tima", najavljuje Manćini.

Aerion zaista misli ozbiljno: već planiraju izgradnju novog sedišta i pogona vrednog 300 miliona dolara u Melburnu na Floridi, gde bi već sledeće godine trebalo da počne rad na prvom prototipu njihovog AS2. I direktor uprave Aeriona Tom Vajs kaže da mu je Konkord velika škola - šta ne treba činiti: " Konkord je bio odvažan i plemenit eksperiment, brilijantna mašina i važna prekretnica u istoriji vazdušnog saobraćaja. Ali on je previše zagađivao životnu sredinu, bio je previše bučan i previše skup za održavanje. To što mi činimo sa AS2 je nešto potpuno drugačije i po specifikaciji i po našem poslovnom modelu."

Ali čak ni tu nije kraj ambicija Aeriona: kratko pred Uskrs ta kompanije je najavila da već do kraja ove decenije namerava da predstavi svoj model AS3. Ne samo da bi u njega moglo da stane 50 putnika, nego bi on trebalo da bude i neuporedivo brži - četiri puta brži od zvuka sa radijusom od 13.000 kilometara, dakle praktično bilo kojeg mesta na planeti.

I preko granica sada mogućeg

Takve brzine su sasvim druga dimenzija vazdušnog saobraćaja. Do sada je čak i vojska od toga digla ruke: američki izviđački avion Lokid SR-71 (Lockheed SR-71) zvani “Crna ptica” (Blackbird) leteo je brzinom od 3,3 maha. Od Njujorka do Londona mu je trebalo manje od dva sata, ali da bi uopšte stigao na cilj, neophodno je da se u vazduhu još jednom napuni gorivom. Problem su i velike temperature od trenja u vazduhu kod tih brzina: SR-71 je zato bio napravljen od titana, a Amerikanci su morali da smišljaju način kako da dođu do tog materijala u tolikoj količini, jer je glavni proizvođač u to doba bio SSSR. Kad je i sleteo na cilj, pilot je morao da sačeka da se avion ohladi da bi uopšte mogao iz njega da izađe.

Međutim Aerion je već zadužio i američku svemirsku agenciju NASA da im pomogne u razvoju takvog supersoničnog aviona. Planovi i detalji tog AS3 su veoma neodređeni: on bi takođe trebalo da ima zašiljena delta-krila i po dva motora na obe strane. Iako najavljuju više detalja već do kraja godine, kod tog projekta su i stručnjaci nepoverljivi. I u sedamdesetima se već razmišljalo o avionima tih brzina, ali zaključak je tada bio da to neće moći da se postigne u zemljinoj atmosferi.

Predsednik uprave Aeriona, Tom Vajs međutim ostaje kod svoje vizije: stvoriti avion kojim bi moglo da se dođe do bilo kojeg mesta na planeti za najviše tri sata. "Supersonična brzina je tek početak. Stvoriti revoluciju u globalnoj mobilnosti, moramo da pomerimo granice onoga što se čini mogućim", kaže Vajs.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.