Na fotografiji se može videti neobrađena zemlja iznad koje se prostire sivoplavo zimsko nebo. Nekoliko smeđih busena trave. Šikara. Iz zemlje, prekrivene snegom, izvire kamenje obraslo mahovinom. To su ostaci nadgrobnih spomenika koji se jedva mogu identifikovati, ostaci jednog jevrejskog groblja.

Holokaust nije počeo u Aušvicu, kaže američki rabin Endru Bejker. „Plansko ubijanje evropskih Jevreja započelo je onda kada je nemačka armija krenula u osvajanje istoka, preko Poljske, Belorusije i Ukrajine. Mobilne jedinice koje su vršile ubistva, često podržavane od strane običnih vojnika i lokalnih kolaboratora, ubijale su Jevreje na mestima gde su oni živeli i zatrapavali ubijene u stotine masovnih grobnica.“

Do sada je identifikovano više od hiljadu takvih masovnih grobnica u Ukrajini, Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Na tom poslu radila je organizacija koju čine francuski dobrovoljci okupljeni oko sveštenika Patrika Deboasa. Istraživački tim te organizacije razgovarao je sa svedocima masakra i dokumentovao njihova sećanja. Američki jevrejski komitet namerava, zajedno sa nemačkim Udruženjem za brigu oko ratnih grobova i jevrejskim organizacijama iz Evrope, da pretvore pet takvih masovnih grobnica u spomenike. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova podržalo je projekat sa 300.000 evra.

Dokumentovanje za nove generacije

Dokumentovanje zločina i odavanje počasti žrtvama su jedno, a informacije za današnje generacije nešto sasvim drugo. Projekat treba da doprinese i tome. „Problem masovnih streljanja tokom holokausta kod nas je vrlo aktuelan. Jer u društvu postoji tendencija da se zaboravi ono što se desilo. Deca i mladi više o tome ne znaju ništa. I to ne jer to ne žele, već jednostavno jer se o tome više ne uči“, kaže Eduard Dolinski iz ukrajinske organizacije „L'viv“.

A upravo je to posebno važno za ceo projekat, naglašava Deidre Berger, direktorka Američkog jevrejskog komiteta iz Berlina „Pre svega, reč je o tome na koji način ovo možemo spojiti sa obrazovanjem. Jer na kraju ovakva mesta nisu potrebna samo da bi vratila dostojanstvo žrtvama, već bi ona trebalo da budu od značaja za današnje generacije. One treba da znaju šta se desilo, koliko ljudi je ubijeno i koliko zajednica je uništeno.“

Autorke: Kornelija Rabic / Zorice Ilić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković