Predstavnici više zemalja uz veliki spektakl obeležili su 75. godišnjicu od iskrcavanja u Normandiji. Ali pritom se zaboravlja koje pouke bi trebalo da izvučemo iz Drugog svetskog rata, smatra Martin Muno.
Oglas
Foto: Getty Images/AFP/D. Leal-Olivas
Kakav spektakl je bila manifestacija obeležavanja 75. godišnjice od Dana „D“! Ogromna kupola izgrađena je u britanskom Portsmutu, pravi multimedijalni i vojni šou. Tri stotine ratnih veterana koji su učestvovali u iskrcavanju u Normandiji od silne pompe su pali u drugi plan.
Pritom se na naboranim licima tih ljudi starih preko 90 godina najbolje može videti koliko je važno setiti se nacionalsocijalizma, Drugog svetskog rata i mira koji je potom usledio. I koji u Evropi traje sve do danas. Izreka „ne zaboraviti nikad“ odnosi se naravno na ubilački režim Adolfa Hitlera koji je hteo da iskoreni sve što se nije uklapalo u usku ideju o superiornoj nemačkoj rasi, što je neizbežno vodilo ka Drugom svetskom ratu.
Potrebno je setiti se i miliona ljudi iz čitavog sveta koji su se ujedinili kako bi se suprotstavili tom režimu i koji su za to platili veliku cenu. Kao i 150.000 savezničkih vojnika koji su pre 75 godina učestvovali u iskrcavanju u Normandiji – bez obzira na njihovu nacionalnost. Ili, kako je bivši francuski predsednik Fransoa Oland rekao prilikom obeležavanja 70. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata: „Pobeda 8. maja nije bila pobeda jedne nacije nad drugom. To je bila pobeda ideala nad totalitarnom ideologijom.“
Martin Muno, DW
„Pitanje rata i mira“
Ovih dana je zastrašujeće to da ponovo energično moramo da se prisetimo stvari bez kojih mir ne bi bio moguć. To su bezuslovno poštovanje ljudskih prava, kao osnova svakog civilizovanog poretka, funkcionalno međunarodno pravo, multilateralna saradnja i odbacivanje svakog oblika nacionalizma.
Podrazumeva se da to zahteva snažne nadnacionalne institucije. To je uvek iznova ponavljao bivši nemački kancelar Helmut Kol, kao onda kada je rekao da Evropska unija nije samo ekonomski projekat, već da je to egistencijalno pitanje rata i mira.
Ali ta svest se gubi i to na sve strane. Pa tako i kod domaćina Velike Britanije koja smatra da je Ujedinjeno Kraljevstvo bolje pozicionirano nego što je savez sa partnerima unutar Evropske unije. I radikalni zagovornici Bregzita, koji zbog nacionalnog ponosa svesno pristaju na ozbiljne ekonomske gubitke. U čitavoj Evropi se širi takva idelogija: nacionalizanm ne cveta samo u Mađarskoj, Poljskoj ili Italiji, već i u Nemačkoj, gde desničarsko populistička AfD u istočnim pokrajinama slavi izborne uspehe.
Oličenje te svesti je svakako i predsednik SAD Donald Tramp: to je skoro deo njegovog programa – da druge nacije vidi kao sredstvo ka ostvarenju cilja „učinimo Ameriku ponovo velikom“. Pritom ga ne zabrinjavaju ni ekonomske krize, ni ratni sukobi, ni neostvareni klimatski ciljevi.
Međutim, glavna pouka Dana „D“ ili 8. maja je sledeća: tamo gde se narodi ujedine, slave se uspesi, a tamo gde vlada nacionalizam, rat i nasilje nisu daleko.
Osamdeset godina od invazije u Normandiji
Pre 80 godina, savezničke trupe su se iskrcale u Normandiji i otvorile drugi front protiv Hitlera. To je bio početak kraja Drugog svetskog rata, jedan od važnih datuma dvadesetog veka.
Foto: picture-alliance/dpa
Dan odluke
6. juni 1944. je na Zapadu ušao u istoriju kao "Dan D", najverovatnije jer na engleskom "decision" znači odluka. To svakako jeste bio odlučujući dan u Drugom svetskom ratu.
Foto: Imago
Operacija Overlord
Overlord je ime vojne operacije. I plaže u Normandiji na koje su se vojnici iskrcali, dobile su „vojna“ imena: „Juta“, „Omaha“, „zlato“, „mač“ i „Juno“. U to istorijsko iskrcavanje je bilo uključeno 14 nacija. Pored Amerikanaca, Britanaca, Poljaka, Kanađana i Francuza, svoje jedinice su imale i Grčka, Češka i Australija.
Foto: Imago
Vrhovni komandant
Vrhovni komandant savezničkih snaga u severnoj Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je kasnije postao 34. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Prethodnih meseci Ajzenhauer je već komandovao iskrcavanjem savezničkih trupa na Siciliji i na italijanskom kopnu.
Foto: Imago
Jutro 6.6.1944
Neposredno pred dugo planirani početak tajne operacije "Overlord", u Normadiji je izbilo nevreme sa jakim kišama i olujama. Zbog toga su vođe bile primorani da invaziju odlože za jedan dan – i započnu je u ranim jutarnjim satima 6. juna 1944.
Foto: public domain
Odredi smrti
Oko 160.000 vojnika se iskrcalo na pet delova velike plaže. Oni su napali utvrđenja takozvanog "Atlantskog zida" iza kojeg se ušančio nemački Vermaht. Nezaštićeni saveznički vojnici prvo su morali da trče kroz vodu, zatim preko plaža, potpuno vidljivi za neprijatelja: bili su to odredi smrti.
Foto: AP
Padobranci
Od padobranaca su kasnije postali heroji, malo ih je preživelo. Oni su bili prvi koji su još po mraku skočili iza neprijatelja i tamo osvojili ključne pozicije. Neki od njih nisu kamuflirali samo lica, kao što se vidi na slici, već su korstili indijanske ratne boje i imali frizuru irokeza – kako bi uplašili neprijatelja.
Foto: Imago
Napad iz vazduha i sa mora
Saveznici su prvo bombardovali plaže Normandije. U zaleđu je skočilo hiljade padobranaca, zatim je obali prišlo više od 1000 ratnih brodova i skoro 4200 brodova francuske obalske straže. Hiljade aviona i tenkova su korišćeni za podršku. Po okolnim selima, posebno po nemačkim položajima Vermahta, padala je kiša bombi.
Foto: picture-alliance/akg-images
Uspela obmana
"Operacija Overlord" je uspela između ostalog i zbog toga što je nemačko vođstvo bilo potpuno iznenađeno iskrcavanjem u Normandiji. Saveznici su se potrudili da nacističku Nemačku do poslednjeg trenutka drže u uverenju da će se iskrcavanje desiti nešto kasnije i nešto severnije, u mestu Kale.
Foto: AP
Nacističke vođe na odsustvu
Obmana je uspela: Vodeći nacistički vojni komandanti su bili uvereni da sebi mogu da priušte odsustvo - radi zabave u Parizu ili za odlazak kući. I legendarni general Ervin Romel je otputovao u južnu Nemačku na 50. rođendan svoje supruge. Na slici: Nemački Vermaht 1940. na obali Normandije, ne sluteći da će tu biti poražen, četiri godine kasnije.
Foto: Imago
Hitlera niko nije smeo da probudi
Hitler je tog 6. Juna 1944. Bio u Obersalcbergu. "Špigl" piše da je on o invaziji bio obavešten tek ujutru oko 10 sati. Niko se nije usudio da probudi Firera. Navodno je Hitler euforično reagovao, povikavši: "Vesti ne mogu biti bolje! Englezi su konačno tamo gde možemo da ih pobedimo."
Foto: picture-alliance/akg-images
Jedanaest meseci gubitaka
Mada je invazija u Normandiji jedna od glavnih prekretnica Drugog svetskog rata, trajalo još jedanaest meseci dok rat u Evropi nije konačno završen. Mnogi vojnici koji su se borili u Normandiji, bili su zatim poslati u borbene misije u azijsko - pacifičkom regionu. Tamo je rat trajao do septembra 1945.
Foto: AP
Heroji rata
U sklopu operacije "Overlord" ubijeno je oko 57.000 savezničkih vojnika, 155.000 je ranjeno, 18.000 se vode kao nestali. Na nemačkoj strani je bilo je 200.000 mrtvih. Na dan kada je počela invazija podseća se svake godine. Pored predstavnika vlasti iz svih zemalja učesnica, često iz daleka dolaze i veoma stari veterani.
Foto: AP
Bivši neprijatelji su postali prijatelji
Godine 2004, na obeležavanju iskrcavanja u Normandiji, prvi put je učestvovao i jedan nemački državnik. Kancelar Gerhard Šreder je tada rekao: "Nećemo zaboraviti žrtve" i dodao: "Nemačka koju ja predstavljam, nije stara Nemačka tih mračnih godina." Na slici se grli sa tadašnjim francuskim predsednikom Žakom Širakom.
