TikTok je ne prvi pogled bezazlena i banalna aplikacija za pametne telefone. Korisnici imaju priliku da gledaju naizgled beskonačnu seriju kratkih videa. U početku se radilo uglavnom o muzičkim performansima, a u međuvremenu tamo ima svega i svačega.

O tome koji će se sadržaji pojaviti na „tajmlajnu“ korisnika odlučuje algoritam, i to na osnovu ponašanja korisnika. Radi se o sadržajima za koje algoritam veruje da najviše interesuju vlasnika telefona – slično kao i kod drugih društvenih mreža, od Instagrama, preko Tvitera, do Fejsbuka.

Korišćenjem te aplikacije ljudi dakle generišu vredne podatke. A s obzirom na to da TikTok stiže iz Kine, raste nelagoda oko toga šta se u toj zemlji radi s tim podacima? I šta bi s njima moglo da se napravi? Baš kao i strah da bi TikTok mogao da bude zloupotrebljen s ciljem špijuniranja ili uticanja na ponašanje korisnika aplikacije.

-pročitajte još: TikTok: Čik napiši „gej“ ili „klimatske promene“

Šta je odlučila Evropska komisija?

Pre nekoliko dana Evropska komisija je objavila da njeni službenici najkasnije do 15. marta moraju da izbrišu TikTok sa svojih službenih telefona. Isto važi i za privatne telefone – pod uslovom da su na njima instalirane aplikacije njihovog poslodavca. „Komisija na taj način želi da osigura da su njeni službenici dobro zaštićeni protiv rastuće opasnosti od kibernetičkih pretnji. Naša je obveza da što je moguće ranije reagujemo na potencijalna sajber-upozorenja“, objavila je Komisija. U utorak popodne isti potez je povukao i Evropski parlament.

A pre nekoliko dana su i vlade SAD i Kanade preduzele slične korake. U SAD je predsednik Džozef Bajden objavio rok od 30 dana tokom kojeg aplikacija mora da se izbriše sa službenih telefona i drugih uređaja vladinih službi. U Predstavničkom domu i u Senatu, u Beloj kući, Ministarstvu spoljnih poslova SAD, kao i u resorima odbrane još od ranije su na snazi odgovarajuća pravila. Republikanski senator Marko Rubio najavio je osim toga nadstranačku inicijativu za usvajanjem zakona kojim bi se omogućilo uklanjanje TikToka i sa privatnih telefona širom SAD.

U Kanadi je odluka o zabrani aplikacije na službenim telefonima vladinih službenika stupila na snagu odmah. Nadležna ministarka Mona Fortije ocenila je da je reč o „neprihvatljivom riziku za privatnu sferu i bezbednost“. Istovremeno je naglašeno da se radi o meri opreza, odnosno rečeno je da nema dokaza da su na bilo koji način pogođene vladine informacije.

Danski parlament takođe je objavio da svi poslanici i njihovi saradnici moraju da izbrišu TikTok zbog „rizika od špijunaže“.

Zbog čega se sumnja u TikTok?

Nakon naglog rasta popularnosti TikToka, zapadni zvaničnici sve češće izražavaju zabrinutost za bezbednost podataka korisnika aplikacije – kojih prema kineskim navodima ima više od milijardu. Vlasnik TikToka je pekinška kompanija „Bytedance“, koja redovno odbacuje prigovore da pristup aplikaciji, odnosno podacima korisnika, ima i kineska država.

Osim toga, kritikuje se i način rada algoritma, odnosno to koje sadržaje korisnici vide, a koje ne vide. Dosta je pažnje 2019. privukao jedan kasnije izbrisani video u kojem jedna 17-godišnjakinja daje savete za šminkanje, a onda, samo nekoliko rečenica nakon toga, kritikuje način na koji se Peking odnosi s muslimanskim Ujgurima u severozapadnoj pokrajini Sinđan. Nakon bure protesta zbog brisanja tog videa, TikTok je saopštio da se radilo o „ljudskoj grešci u moderaciji“ sadržaja.

Istraživanje novinara nemačkoj javnog servisa ARD u martu prošle godine dokazalo je da TikTok i u Nemačkoj koristi filtere koji sa mreže „izvlače“ sadržaje s određenim ključnim rečima. Među njima su recimo „LGBTQ“, „seks“, „nacionalsocijalizam“ – i ime kineske teniserke Peng Šuai, koja je jednog sportskog zvaničnika optužila za seksualno zlostavljanje. TikTok je nakon tog istraživanja obećao „temeljnu proveru“ tih prigovora.

Zašto je TikTok u fokusu?

Aktuelni potezi vlasti u Evropi i Severnoj Americi su, između ostalog, reakcija na novu smernicu o zaštiti podataka koju je TikTok predstavio u novembru 2022. – i to pod ironičnim izgovorom da tako želi da obezbedi više transparentnosti kada je reč o ličnim podacima evropskih korisnika. Podaci se, naime, čuvaju na serverima u SAD i u Singapuru. Ali podatke mogu da vide i „određeni službenici“ čitavog niza drugih država, među njima i iz Kine. TikTok je time praktično potvrdio da podaci evropskih korisnika odlaze direktno u Kinu – i to je izazvao zgražavanje.

U decembru je šef američke tajne službe FBI Kristofer Vrej upozorio da je TikTok pod kontrolom kineske vlade „koja ne deli naše vrednosti“. FBI, kako je rekao, sumnja da Peking kontroliše i rad algoritma, odnosno način na koji on „servira“ određene sadržaje korisnicima, „čime im omogućava da manipulišu sadržaje“, odnosno da ih koriste s ciljem „uticaja“ na korisnike aplikacije.

Kakva je situacija u Nemačkoj?

U Nemačkoj je u nekim vladinim institucijama, poput Saveznog ureda za informisanje i medije (Bundespresseamt), na snazi zabrana TikToka na službenim uređajima. U nekim drugim institucijama, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, odlučili su se da kineski softver ne ponude u internom AppStore, preko kojeg mogu da se instaliraju određeni programi na službene uređaje.

U Nemačkoj ne postoji generalna zabrana TikToka za javne službe. Ministarstvo zdravlja ima čak i sopstveni kanal na TikToku, ali ga koristi preko posebnih uređaja, koji nisu povezani sa serverima Ministarstva.

A šta se događa u drugim zemljama?

Moguće je da će najnovije odluke u Evropi i Severnoj Americi uticati na usvajanje nacionalnih pravila i u drugim zemljama. Početkom februara norveška ministarka pravosuđa Emili Enger Mel morala je da se izvini, jer je nedavno instalirala tu aplikaciju, pa se našla na meti kritika zbog bezbednosnih aspekata.

U Estoniji je TikTok na vladinim uređajima zabranjen još pre dve godine. Ako tamošnje državne službe ili ministarstva moraju da koriste TikTok, na primer zato što imaju svoje kanale na toj aplikaciji preko kojih komuniciraju sa građanima, onda za to moraju da koriste posebne uređaje. Za korišćenje TikToka na privatnim telefonima to pravilo ne važi, jer takvu odluku (npr. o brisanju TikToka ili neke druge aplikacije iz AppStore) može da donese samo neki estonski sud.

Na Tajvanu je TikTok u decembru kompletno zabranjen i proglašen za „softver koji ugrožava nacionalnu informacionu i komunikacionu bezbednost“. TikTok se na Tajvanu smatra oruđem koji Peking koristi za ostvarivanje svog političkog cilja – naime preuzimanja kontrole nad Tajvanom. Političku pozadinu ima i odluka o blokiranju TikToka u Indiji, gde je 2020. čitav niz kineskih aplikacije zabranjen zbog sporova sa severnim susedom. U međuvremenu i radikalni islamski talibani razmišljaju o zabrani TikToka u Avganistanu – vlastodršci se naime pribojavaju da bi mladi ljudi preko TikToka i sličnih programa mogli da „skrenu s pravog puta“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.