Međunarodni dopisnici u Kini žale se na „neviđene prepreke“ u izveštavanju iz zemlje. U godišnjem istraživanju Kluba stranih dopisnika (FCCC), čak 99 odsto njih je reklo da uslovi rada ne zadovoljavaju međunarodne standarde.

„FCCC je zabrinut zbog vrtoglavog tempa kojim opada sloboda medija u Kini“, navodi se u izveštaju o rezultatima ankete koju je popunilo 127 dopisnika stranih medija.

S obzirom na Zimske olimpijske igre u Pekingu, koje počinju u petak (4. februar), 60 odsto ispitanika kritikovalo je organizatore zbog nedovoljnih informacija o događajima unapred. Trećina se žalila da su isključeni iz događaja koji su bili otvoreni za druge medije. Kao problemi u svakodnevnom radu navode se uskraćivanje viza, nadgledanje, zastrašivanje i uznemiravanje.

Izveštavanje sa sigurne udaljenosti

Pozivajući se na borbu protiv korone, vlasti su zabranile putovanja s ciljem pisanja reportaža ili odbijale zahteve za intervjue. Gotovo polovina ispitanih (46 odsto) izjavila je da nema dovoljno osoblja jer određeni strani mediji ne mogu dovesti novinare u zemlju. „Kao rezultat toga, izveštavanje iz Kine trpi“, napominje FCCC.

Dopisnici kojima nije dopušten ulazak u Narodnu Republiku borave u Tajpeiju, Singapuru, Sidneju, Seulu ili Londonu. „Novinarsko izveštavanje o Kini sve više postaje vežba izveštavanja iz daljine.“

Dopisnici koji borave u zemlji kažu da su izloženi znatnim ograničenjima. Njih 62 odsto je reklo da su ih policija ili drugi zvaničnici barem jednom sprečili u izveštavanju. Čak 88 posto onih koji su posetili regiju Sinđang na severozapadu Kine izjavili su da su bili proganjani.

Vođstvo u Pekingu našlo se pod međunarodnim kritikama zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Ujgurima u toj provinciji. Prema navodima organizacija za ljudska prava, više od milion ljudi u zatočeničkim logorima prisiljeno je da promeni veru, kulturu i jezik, a neki su i fizički zlostavljani. Kineska vlada pak govori o „obrazovnim centrima“ koji služe za borbu protiv islamističke radikalizacije.

U zatvor bez konkretnih optužbi

Demokratske strukture u Hongkongu takođe su se našle na udaru kritike. Bivša britanska kolonija zapravo bi trebalo da uživa autonomiju do 2047. godine, ali kontroverzni zakon o bezbednosti uveden 2019. daje kineskim vlastima široka ovlašćenja u odnosu prema kritičarima. Mnogi nezavisni mediji u Hongkongu od tada su prekinuli rad ili podlegli pritisku.

Više od četvrtine anketiranih novinara zna da su ljudi koje su koristili kao izvore informacija uznemiravani, hapšeni ili ispitivani. Čak 92 odsto prijavilo da su im sagovornici otkazali razgovore, navodeći da im je za razgovor sa stranim medijima potrebno dopuštenje poslodavaca ili zvaničnika.

Australijski novinar Čeng Lai, koji je radio za državnu televiziju CCTV, kao i Haze Fan, kineska saradnica financijske agencije Blumberg, u pritvoru su više od godinu dana. „Konkretne optužbe nisu spominjane – postojale su samo nejasne naznake da je u pitanju državna bezbednost“, rekao je Dejvid Reni iz britanskog časopisa Ekonomist.

Čini se da su kineske vlasti takođe ohrabrivale postupke protiv stranih dopisnika. Napadi na internetu, koje podržava država, otežavaju posao stranim dopisnicima. Tako se podstiče osećaj u kineskoj javnosti da su strani mediji neprijateljski nastrojeni, napominje FCCC. Nekolicina dopisnika koji su na ovaj način bili napadnuti i njihove porodice napustili su zemlju zbog uznemiravanja.

jj/ehl (dpa, afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.