Bila je prva arhitektkinja koja je dosegla svetsku slavu. Iračko-britanska zvezda arhitekture Zaha Hadid nas je iznenada napustila – preminula je u Majamiju. Imala je 65 godina. Svojim spektakularnim građevinama je obogatila jezik arhitekture a svoje utopije je ovekovečila u betonu.

Inovativna kula „Džokej klab“ u Hong Kongu je elegantan kompleks nebodera sa skladnim formama – sve podseća na veliki brod. Od 2013. godine u toj zgradi se nalazi Politehnički univerzitet.

Prvo poznato arhitektonsko delo Zahe Hadid je „Protivpožarna stanica Vitra“ – sagrađena je 1993. Težina betona je zahvaljujući rasporedu zidova i spratova pretvorena u dinamičnu lakoću. Pre toga su nacrti Zahe Hadid važili kao neostvarivi. Posle ove zgrade, počela je uzlazna linija njene karijere.

U glavno gradu Azerbejdžana Bakuu je po nacrtu Zahe Hadid izgrađen spektakularni „Kulturni centar Hajdar Alijev“. Predsednik Ilham Alijev je hteo da svom ocu i prethodniku na funkciji podigne spomenik.

Zaha Hadid je izdubila jednu stenu da bi u njoj bio sagrađen novi muzej Rajnholda Mesnera. Predvidela je podzemne prostorije, terase sa lepim pogledom, specijalne zidove. Veliki alpinista Mesner je ovaj muzej zato nazvao svojim 15. osvojenim vrhom višim od 8000 metara.

Beton, staklo, čelik, nemoguća zakrivljenja, betonske cevi poređane jedna na drugu, kocke i kvadri, filigranski stubovi. Zaha Hadid je u Rimu sagradila MAXXI, muzej savremene umetnosti. On i sam deluje kao skulptura. Svaki korak kroz muzej otvara novu perspektivu na arhitekturu i grad.

Oko muzeja MAXXI su se vodile velike diskusije. Otezalo se s gradnjom. Troškovi su eksplodirali. Na kraju se sve dobro završilo a MAXXI je Rimljanima doneo jedan novi osećaj života. U prozorima se odslikava četvrt u kojoj se nalazi muzej. Večiti grad je zahvaljujući Hadidovoj osvanuo u sjaju moderne.

U muzeju MAXXI ubeđuje estetika serijskog, neravnog i lakog, što e vidi po ovoj krovnoj konstrukciji iznad jednog stepeništa. Zaha Hadid se „oslobodila prinude pravog ugla“, kako su to hvalili kritičari arhitekture. Posetiocima su na raspolaganju i biblioteka, kafe, restoran i knjižara.

Primese futurizma su vodljive i na centralnom trgu „Galaksi soho“: nema pravih uglova, sve je u slivenim formama i linijama koje krase ovaj poslovni kompleks u Pekingu – koji je projektovala Zaha Hadid. Četiri tornja su povezana mostićima.

Otvorenost i transparentnost bi trebalo da budu vidljivi na ovom centru firme BMW u Lajpcigu. Nacrt Zahe Hadid povezuje kancelarijski kompleks i proizvodne hale. Za ovaj projekat Hadidova je dobila nemačku arhitektonsku nagradu.

Zaha Hadid je umela da se kostreši, ali je bila genijalna. Tako je ona osvojila jedan tipično muški domen i završila na Olimpu arhitekture. Kao prva žena je 2004. osvojila Prickerovu nagradu koju zovu i „Nobelovom nagradom za arhitekturu“. 2009. joj je dodeljena i nagrada „Premijum imperijale“. Zaha Hadid je rođena u Bagdadu, a umrla 31.3.2016.