„Razgovarali smo o najboljim modelima unapređenja ekonomije u BiH i regionu Zapadnog Balkana, o reformama potrebnim za kreiranje pozitivne preduzetničke klime i unapređenje poslovnog okruženja i privlačenju stranih investitora“, rekao je Denis Zvizdić, predsedavajući Veća ministara BiH.

Na samitu, na kojem su učestvovali premijerka Srbije Ana Brnabić, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i Denis Zvizdić, je ocenjeno da je privredna saradnja neophodna na putu ka EU. Lideri su napomenuli da ta saradnja može biti ostvarena u mnogim oblastima, posebno infrastrukturi.

Zvizdić smatra da su prioriteti regiona zapošljavanje mladih kako bi oni ostali u svojim zemljama, izgradnja Koridora 5c, Jadransko-Jonski put, nesmetano snabdevanje energentima, jačanje Zapadnog Balkana kao jedinstvenog, ekonomskog prostora i potpuno poštovanje Sporazuma o slobodnom kretanju roba i kapitala (CEFTA). „Na privlačenju investicija radimo samostalno, ali nismo dovoljno veliki. Moramo više nastupati kao jedinstven region“, rekao je Zvizdić.

Zoran Zaev kaže da je za privrednu saradnju neophodno poverenje među susedima. „Puno toga zajedno možemo učiniti u sektoru energetike. Treba ukinuti razne barijere, a posebno moramo razvijati zajedničku ponudu za ostatak Evrope. Dosta toga možemo uraditi uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EU će nas više ceniti ako smo međusobno više povezani i ako u mnogim privrednim oblastima nastupamo zajednički“, rekao je Zaev.

Brnabić: Neophodan politički dijalog o najtežim pitanjima

Premijerka Srbije Ana Brnabić smatra da je radi iskorišćavanja privrednih mogućnosti regiona neophodan stalan politički dijalog „posebno o onim najtežim i najkompleksnijim pitanjima“.

Naglasila je potrebu infrastrukturne povezanosti regije. „Drago mi je što naša strana autoputa od Sarajeva do Beograda u toj fazi da počinjemo gradnju u junu ove godine. Pored toga trebamo razmisliti i o energetskoj i digitalnoj povezanosti“, rekla je Brnabić.

„Nakon sporazuma o romingu, naredna stvar je uzajamno priznavanje akademskih zvanja. To će biti prilika za mlade da ostanu i nađu dobar posao jer kada jednom odu, izgubili smo ih zauvek“, upozorila je Brnabić.

Kazala je da nije naročito zabrinuta rokovima pristupanja EU. „Datum pristupa EU ne zavisi samo od nas i ne bi trebalo time da se opterećujemo. Naš zadatak je da pravimo evropsku Srbiju, da sprovodimo istinske reforme, ne samo radi zatvaranja poglavlja pregovora sa EU, nego radi kvalitetnijeg života naših građana“, rekla je premijerka Brnabić.

I crnogorski predsednik Milo Đukanović veruje da je privredna saradnja važna za približavanje EU. „Region istorijski zaostaje za Evropom, a mi smo upućeni na evroatlantske integracije. Zato moramo usvojiti standarde za obezbeđenje evropskog kvaliteta života. Svi moramo prepoznati svoj deo odgovornosti. Evropska komisija mora otkloniti konfuziju oko mogućnosti ujedinjene Evrope u pogledu budućeg proširenja. Balkanu je to veoma važno, jer se ovde, osim nas i EU, pojavljuju i treći igrači koji nude alternative suprotstavljene evropskim vrednostima“, upozorava Đukanović.

Rama: Treba nam EU kako bismo rat zauvek ostavili iza nas

„Ponekad imam osećaj da nas ljudi iz EU doživljavaju kao nekoga ko ima čudna, pomalo zastarela shvatanja“, kaže albanski premijer Edi Rama. „Svi ovi ljudi ovde su videli rat, ne na televiziji, nego u stvarnom životu. Bio sam ministar u albanskoj vladi kada je najmanje 500.000 ljudi sa Kosova izbeglo u Albaniju. Za mlađe generacije Evropljana taj rat je samo stara slika sa televizije, a za nas, ljude sa Zapadnog Balkana, ratna sećanja su jaka, a EU je mesto gde ćemo rat i sećanja na rat zauvek ostaviti iza nas. Zato smo fokusirani na EU i zato približavanje EU nema alternative“, kaže Rama.

Kosovski predsednik Hašim Tači nije doputovao u Sarajevo zbog „nerešenih političkih odnosa“ između BiH i Kosova. U obrazloženju je naveo da su bilateralne veze BiH i Kosova „na najnižem mogućem nivou“, da BiH nije priznala nezavisnost Kosova, da „diskriminiše“ Kosovare viznim režimom i da se prema Kosovu ponaša „antievropski, okrutnije i od Srbije“.

Iako je iz EBRD to bilo najavljeno, srpski predsednik Aleksandar Vučić nije doputovao u Sarajevo. On u Tirani učestvuje u radu samita zapadnobalkanske šestorke u okviru Procesa „Brdo-Brioni“. Ovaj proces pokrenule su 2013. godine Hrvatska i Slovenija, kako bi se regionalnom saradnjom stabilizovale prilike u jugoistočnoj Evropi i stvorili preduslovi za proširenje EU na ovaj region. U Procesu učestvuju Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android