Najkasnije u februaru sledeće godine Bundesver i nemačka policija po prvi put će zajedno uvežbavati scenario velikog terorističkog napada u Nemačkoj – možda i više sinhronizovanih napada u nekoliko gradova, koji bi doveli do višednevnog vanrednog stanja. O tim vežbama dogovorili su se ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, inače partijski drugovi iz redova demohrišćana. U vežbi će učestvovati policije četiri nemačke pokrajine, neke druge će dobiti status posmatrača.

Oko angažovanja vojske na teritoriji Nemačke već mesecima se lome politička koplja. Vladajući demohrišćani tvrde da je to i neophodno i zakonito u slučaju velikih terorističkih napada. Koalicioni partneri iz socijaldemokrata, ali posebno leva i zelena opozicija, misle da teško naoružani vojnici i tenkovi nemaju šta da traže u nemačkim gradovima. Prema Ustavu je za terorističke udare zadužena isključivo policija. „Ustav je jasan“, potvrđuje i De Mezijer, ali ponavlja: ukoliko je opasnost velika i trajna, vojska sme da pripomogne, iako komanda uvek ostaje na policiji. Vojska bi, dodaje, mogla da organizuje transport ili izviđačke letove.

„Policija odlučuje o tome kakva pomoć joj je potrebna“, rekla je ministarka Fon der Lajen. Njoj je posebno stalo da vojska postane vidljivija. Nedavno je uz podršku kancelarke Merkel isposlovala dodatne novce za resor odbrane koji će, umesto sadašnje 34,3 milijarde evra, do 2019. imati godišnje na raspolaganju 39,2 milijarde. Od terorističkih napada u Parizu i Nemačkoj, Fon der Lajenova insistira na mogućnosti da njeni vojnici priskoče u pomoć u slučaju napada u zemlji. „To je pametna priprema za malo verovatnu, ali zamislivu situaciju“, kaže i De Mezijer.

Maska za manjak policajaca?

Pitanje je kako bi Ustavni sud procenio optimizam dvoje ministara. Do sada je upotreba armije na sopstvenoj teritoriji bila doduše moguća, ali u tesnim granicama. To se uglavnom svodilo na priskakanje upomoć u slučaju prirodnih katastrofa – kada se izliju Dunav ili Odra, vojnici pomažu u evakuaciji i grade brane. No tokom prošle godine taj paragraf Ustava pomalo je rastegnut jer su vojnici pomogli i u zbrinjavanju stotina hiljada izbeglica koje su stigle u Nemačku. Mogli su se videti širom zemlje kako dele hranu i pripremaju prenoćišta. To je takođe podvedeno pod pomoć u slučaju katastrofe ili „posebno teške nesreće“.

Ralf Jeger, pokrajinski ministar policije u Severnoj-Rajni Vestfaliji kritikuje nameru demohrišćana da koriste vojsku u slučaju terorističkih napada. Do sada je, naglašava taj socijalmodekrata, policija uspešno savladala sve vanredne situacije. Oštriji je predsednik Sindikata policije Oliver Malhov: „Kategorički odbijamo angažovanje vojnika na policijskim zadacima. Teroristi su ubice, a ne ratnici.“ Tako se, dodaje, samo maskira manjak policajaca čiji bi broj hitno trebalo povećati. Pomaže mu i kolega iz udruženja sadašnjih i bivših vojnika Andre Vistner: „Bundesver ne može i ne treba da popunjava rupu koja je nastala smanjenjem broja radnih mesta u policiji.“

U kritici ovog tipa niko ne može da nadmaši Levicu, stranku koja se inače zalaže za povlačenje Bundesvera i iz inostranih misija i povlačenja Nemačke iz NATO. „Savezna vlada ponaša se kao da se naš Ustav može prilagođavati raznim potrebama“, kaže poslanik Jan Korte. A to, dodaj, nije dobro i pokazuje da neki zaboravljaju najtamnije mrlje nemačke istorije,. „U slobodarskom, demokratskom društvu naoružani vojnici nemaju šta da pričaju civilima. I dobro je što je tako.“