Bila je to gotovo usputna izjava saudijskog prestolonaslednika i ministra odbrane Mohameda Bin Salmana, koja je privukla veliku pažnju svetskih medija. Svaki narod – bilo gde – ima pravo da živi mirno kao nacija.

Ta izjava je bila odgovor na pitanje novinara Džefrija Goldberga iz američkog magazina „Atlantik“. Goldberg je od Bin Salmana hteo da čuje da li jevrejski narod ima pravo na svoju državu, barem na delu domovine svojih predaka. Prestolonaslednik je bio konkretan: „Mislim da Palestinci i Izrealci imaju pravo na svoju državu.“

 - pročitajte još: Neprijatelji Izraela se naoružavaju

O intervjuu je brzo počelo da se govori na sve strane jer prestolonaslednik je imao i drugih spektakularnih izjava – vrhovnog iranskog verskog vođu ajatolaha Alija Hameneija uporedio je sa Hitlerom: „Pored iranskog vrhovnog vođe, Hitler izgleda kao dobro.“ Hitler je naime pokušao da osvoji Evropu. Hamenei međutim želi da osvoji čitav svet, kaže princ. Zato je on „Hitler Bliskog istoka“.

'Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj'

Pomirljivi gest prema Izraelu, teške reči na račun iranskog verskog vođe: to ide zajedno, kaže Sebastijan Sons, stručnjak za Bliski istok iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Svojim izjavama Bin Salman nastavlja politiku koja već nekoliko meseci očigledno ide u pravcu približavanja Saudijske Arabije i Izraela. „Obe zemlje u Iranu vide ozbiljnu pretnju za regionalnu stabilnost i bezbednost. Sledi se moto 'neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj'.“

Koliko se Saudijska Arabija oseća isprovocirano od strane Irana, ili čak ugroženo, vidi se – za razliku od prijateljskih signala u pravcu Izraela – po agresivnim spoljnopolitičkim akcijama. Već više od tri godine Saudijska Arabija predvodi međunarodnu koaliciju, sačinjenu pre svega od arapskih zemalja, koja je usmerena protiv pobunjenih Hutija u Jemenu.

Huti važe za saveznike Irana, koji se optužuje da želi da proširi uticaj u siromašnoj susednoj zemlji. To bi značilo političku i vojnu prisutnost Teherana na Arabijskom poluostrvu. Saudijska Arabija poluostrvo vidi kao svoju sferu uticaja i svaki strani uticaj u Rijadu se doživljava kao pretnja.

I međunarodna koalicija protiv malenog Katara, neposrednog suseda Saudijske Arabije na istočnoj obali, ocenjuje se kao indirektan obračun sa Iranom. Saudijska Arabija prebacuje Kataru preveliku bliskost Iranu. U jednom dokumentu iz prošlog juna Rijad navodi koji preduslovi moraju biti ispunjeni kako bi se obustavila kriza. Jedan od njih je da Katar smanji diplomatske odnose sa Iranom i da protera pripadnike Revolucionarne garde. Takođe i da se obustavi vojna i obaveštajna saradnja sa Teheranom.

Sumnje u održivo partnerstvo

Prijateljski gest prema Izraelu treba posmatrati u sklopu napetosti koje postoje, kaže Sons, autor knjige o političkim i društvenim dešavanjima u saudijskom kraljevstvu. Od suštinskog značaja je podstaći Saudijsku Arabiju da redefiniše svoj odnos prema Izraelu. O nekoj dubljoj vezi ili čak partnerstvu dveju zemalja ipak ne može biti reči.

 - pročitajte još: Bliski istok ostaje opasno krizno žarište

„Protiv toga jednostavno govore mnoge ideološke razlike, koje i dalje postoje. Saudijski kralj je taj u čijoj su nadležnosti dva najveća sveta mesta, Meka i Medina. Zato je on odgovoran za arapsko stanovništvo u svetu, pa tako, naravno, i za Palestince. Zato sumnjam da će prinudni savez protiv Irana moći da se razvije u održivo partnerstvo“, kaže Sons za DW.

Već mesecima prestolonaslednik Salman nastoji da razvije novi imidž svoje zemlje. Najkasnije od terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu, u septembru 2001. godine, Saudijska Arabija važi za uporište religioznog fundamentalizma sa labavim granicama ka džihadizmu. Većina napadača iz 2001. godine je poreklom iz Saudijske Arabije.

Tek krajem prošlog marta okružni sudija u Njujorku je prihvatio tužbe žrtava protiv Saudijske Arabije. U Rijadu su to stalno pokušavali da spreče – ne samo zbog mogućih ekonomskih posledica sudske presude, već i zbog zabrinutosti za ugled Kraljevine.

Zato nije slučajno što je prestolonaslednik Salman gest u pravcu Izraela učinio upravo tokom posete SAD, kaže Sebastijam Sons. Od vitalnog interesa za Rijad je dalje poboljšanje odnosa sa Vašingtonom. „Time američkoj publici želi da poruči da i dalje postoji velika želja za saradnjom sa Amerikancima, pa tako i sa američkim saveznicima, u ovom slučaju Izraelom.“

Ostaje otvoreno u kojoj meri će saudijski gest uticati na druge arapske zemlje. Nije isključeno da će se stari frontovi – većina arapskih zemalja protiv Izraela – sada promeniti. U tom slučaju bi većina arapskih zemalja stajala protiv Irana. Ali možda će novi front samo zameniti stari.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android