Zana Avdiju dobro zna šta znači kada je mrze. To je tiho i skoro neprimetno dok šeta ulicama Prištine, ali i glasno i ljutito na društvenim mrežama i televiziji. Avdiju ima 30 godina, aktivistkinja je i zalaže se za prava žena na Kosovu. Šta god da je u pitanju – nasilje u porodici, seksizam, mačo kultura, patrijarhat, tradicionalna porodična slika kosovskog društva – Zana Avdiju uvek ima svoje mišljenje. I ne plaši se da ga javno iznese, kako u emisijama na televiziji, tako i na Fejsbuku gde ima 32.000 pratilaca.

Kada se nedavno na Kosovu raspravljalo o nacrtu zakona koji bi ženama omogućio pristup veštačkoj oplodnji čak i bez partnera, Avdiju je na Fejsbuku napisala: „Ženama ne trebaju muškarci da bi zatrudnele.“ U ogorčenim komentarima koji su se ubrzo nagomilali ispod njene objave, Avdiju je, između ostalog, proglašena za „neprijatelja kosovskog društva“. Prijavila je pet komentara.

Avdiju je svesna da takvim svojim izjavama provocira. Ali, provokacija je deo procesa i to je, kaže, naučila. Provokacija, debata, a onda možda u nekom trenutku dođe i promena. To je njena nada. Ona veruje da se duboko ukorenjeni patrijarhalni obrasci razmišljanja unutar kosovskog društva mogu razbiti samo ako se o tome priča. I zato ona priča.

„Žene na Kosovu se ne računaju“

Zana Avdiju radi kao pravnica u oblasti ekonomije, a u slobodno vreme se zalaže za ženska prava. Na primer, povezuje žene koje su doživele nasilje sa policijom i humanitarnim organizacijama, a to objavljuje i na društvenim mrežama.

Imala je samo 27 godina kada su počeli redovno da je pozivaju u večernje TV-emisije. Otada za televiziju T7 u emisiji „Pressing“ komentariše aktuelna politička dešavanja. Obično je jedina žena u studiju među muškarcima.

Gledanost je dobra, između ostalog i zbog kontroverzi koje izazivaju Zanine izjave. Nekim ljudima ona možda deluje naivno, s dugačkim, nalakiranim noktima i prijateljskim osmehom. Ali, kada počne da priča, ona glasno iznosi teške teze i argumente i to začinjene činjenicama.

Na primer: „Više od 69 odsto žena na Kosovu doživljava nasilje“. Ili ovo: „U Evropi 88 odsto saobraćajnih nesreća izazivaju muškarci, a na Kosovu je taj procenat verovatno i veći.“

Od početka je bilo kritika: „Naravno, to što sam mlada jedan je od razloga što me mnogi napadaju. Ali, još više me napadaju zato što sam žena“, kaže Avdiju.

Žene su sve prisutnije u kosovskoj javnosti: trećinu aktuelne vlade čine političarke, a Vjosa Osmani je već druga žena koja je predsednica. Za Avdiju, međutim, to međutim, nije dovoljno: „Žene na Kosovu se ne računaju i nemaju nikakvog značaja. One ne dobijaju nasledstvo, nisu bezbedne, ne iskazuje im se poštovanje i nema prosperiteta. To je sudbina žena na Kosovu“, tvrdi. Zato je sebi postavila za cilj da to promeni.

„Ženama nije dozvoljeno da kritikuju muškarce“

Zana Avdiju je postala poznata i van granica Kosova nakon incidenta na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Kataru 2022. godine i utakmice između Srbije i Švajcarske. Kapiten švajcarske fudbalske reprezentacije bio je tada (a i danas je) Granit Džaka. Njegovi roditelji su kosovski Albanci koji su emigrirali u Švajcarsku pre nego što se Džaka rodio. U 66. minuti utakmice izbila je svađa između njega i rezervnih igrača Srbije. Razmenjene su uvrede i Džaka se demonstrativno uhvatio za međunožje.

Na Fejsbuku, ali i u emisiji na televiziji, Avdiju je kritikovala Džakino ponašanje. Rekla je da je taj gest nezreo, napadan i uporedila je njegovo ponašanje s ponašanjem „uličara“.

I dok je još trajala ta diskusija na televiziji, otac fudbalera, Ragip Džaka, javio se uživo u program. Zapretio je Zani Avdiju da će „odgovarati“ i ujedno joj poručio da bi trebalo da pripazi na svoju porodicu. „Kad se to dogodi, biće prekasno, to garantujem svojim životom. Vi ne poznajete porodicu Džaka“, rekao je Ragip Džaka. Dok je trajala ta njegova tirada, Avdiju se ukočeno smeškala. Ali, Džakin bes je bio samo početak. Aktivistkinja je u narednih nekoliko dana primila više od 11.000 pretnji i komentara s govorom mržnje. Dvesta pretnji prijavila je policiji.

Danas kaže: „Problem je bio u tome što je jedna žena kritikovala muškarca. Nije se radilo o patriotizmu ili očuvanju snažnog nacionalističkog identiteta. U patrijarhalnom društvu žena koja ima mišljenje predstavlja najveću pretnju i oni žele da taj glas ućutkaju.“

Seksistički komentari

U mesecima koji su usledili pretnje su se kretale od iskazivanja neprijateljstva, do poziva na linč. To joj je promenilo život. „Bila sam pod zaštitom policije otprilike mesec dana“, kaže Avdiju. Ona i dan-danas izbegava javna mesta i više ne koristi javni prevoz – iako se inače zalaže da se što manje koriste privatni automobili. Tih meseci je naučila da je bezbednost ponekad važnija od principa. „To vreme mi je potpuno promenilo svakodnevni život“, kaže.

Čak i tokom intervjua za DW u jednom kafiću u Prištini, petorica muškaraca iznenada su zastala pored stola i pokušala da je isprovociraju seksističkim komentarima. Avdiju im je mirno odgovorila, a zatim se vratila kafi i razgovoru. Neželjeni komentari i grube uvrede – to je već godinama stalna pozadinska buka njenog života.

Zana Avdiju zna da se ne radi toliko o njoj, već o tome šta ona predstavlja. Reč je kritici društva u kojem prvenstveno odlučuju muškarci. „Ovde sam da se borim protiv mentaliteta koji prihvata nasilje, koji prihvata ugnjetavanje, koji prihvata dominaciju. To je mentalitet patrijarhalnog i konzervativnog društva“, kaže.

Od novembra 2023. Zana Avdiju ima i sopstvenu emisiju na televiziji T7. To je emisija u kojoj se diskutuje i slična je onima u kojima je Avdiju ranije učestvovala stotinama puta. Ali, jedan bitan detalj je drugačiji: učesnici diskusije prvenstveno su žene. Avdiu sedi u sredini i vodi diskusiju. Deluje zadovoljno.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.