Sada se sve odvija filmskom brzinom. Drugi put u poslednja dva dana ministar unutrašnjih poslova istupa sa predlozima koji šalju signal da je prošlo vreme neograničene dobrodošlice u Nemačkoj. Procedura dogovorena Dablinskim sporazumom primeniće se na sve izbeglice. To znači, da Sirijci koji traže utočište moraju da postave zahtev za dodelu azila u zemlji u kojoj su prvi put kročili na tlo Evropske unije. Ukoliko ipak otputuju dalje i dođu u Nemačku, nemačke institucije ih mogu vratiti nazad u zemlju Evropske unije iz koje su došli.

Iz humanitarnih razloga, ali i da bi nemačkim institucijama olakšala mukotrpan posao, Angela Merkel je krajem avgusta za sirijske izbeglice suspendovala proceduru iz Dablinskog sporazuma. Stotine hiljada izbeglica su od tada došle u Nemačku, a među njima su i takvi koji se lažno predstavljaju kao Sirijci, jer im je uspeh skoro zagarantovan. Tranzitne zemlje Evropske unije, koje bi u stvari bile nadležne za izbeglice – Grčka, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Austrija jednostavno puštaju da prođu. Zašto da ne? Ljudi su hteli u Nemačku, a Nemačka ih je primala. Međutim, tome sada mora doći kraj. Vlada je pod sve većim pritiskom da zaustavi reku izbeglica.

Očekivana kritika

Kao što se moglo očekivati, sa svih strana kritikuju De Mezijera: to je neljudski, ne može se sprovesti, nije dogovoreno. Mnogo toga je povezano sa partijskom politikom ali i sa raširenim stavom da je svako ograničavanje broja izbeglica navodno nemoralno.

Najtačniji je argument da ponovno uvođenje procedure iz Dablinskog sporazuma neće imati praktične posledice. Grčka je izuzeta iz pravila vraćanja izbeglica u one zemlje Evropske unije u koje su izbeglice prvo došle. A to je zemlja u koju stiže najviše izbeglica.

Osim toga, pre nego što vrati izbeglice, Nemačka mora znati u koju zemlju Evropske unije su one prvo došle. Izbeglice će to da prećute. A zemlje tranzita bi bile ponutkane da puštaju izbeglice preko svoje teritorije bez registracije, jer bi ih inače morale ponovo primiti. Tamošnje vlasti znaju da bi se u suprotnom u te zemlje vratile na desetine hiljada izbeglica, što bi za države veličine Slovenije predstavljalo ogromno opterećenje. Berlin je dakle upućen na saradnju sa evropskim partnerima, ako želi da Dablinski sporazum ponovo stupi na snagu, iako je nemačka kancelarka u Evropskom parlamentu taj dablinski sistem označila kao praktično neodrživ.

Naposletku, opravdana je kritika, da bi nemačke institucije koje su nadležne za izbeglice, ponele još veći teret, ako žele da tačno ispitaju preko čije teritorije je svaki izbeglica došao u EU. Procedura bi se usporila, odluka o zahtevu za dodelu azila bi se odgodile. Nemačka vlada u stvari želi da ubrza celu proceduru, a ovim potezom je usporava.

Ipak za zaokret

Uprkos svemu, zaokret u politici prema izbeglicama je ispravan, i dolazi u pravo vreme. Radi se pre svega o poruci sopstvenom stanovništvu, ali i izbeglicama i partnerima iz Evropske unije: Nemačka ne može da izađe na kraj sa beskonačnom rekom izbeglica. Postupak Angele Merkel od početka je bio pogrešan. Sada drugi pokušavaju da za nju vade kestenje iz vatre.

Po anketama se jasno vidi da kancelarka gubi poverenje zbog izbegličke krize i da opada popularnost njenih demohrišćana (CDU), dok istovremeno jačaju desničarski populisti poput Alternative za Nemačku (AfD). Ukoliko umerene partije uskoro značajno ne smanje priliv novih izbeglica, pre ili kasnije će radikalne snage preuzeti primat.