Iz Ukrajine stižu vesti koje ukazuju na mogući preokret. Zapovednik ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski je prema sopstvenim navodima potpisao papire o prisustvu francuskih vojnih instruktora. Oni bi prema njegovim rečima mogli „uskoro“ da dođu, kako bi osmotrili ukrajinske centre za obuku. Sirski je u svom postu na društvenim mrežama rekao da se radi o „ambicioznom projektu“ i da se nada da će drugi partneri slediti francuski primer.

Francuski vojni instruktori za Ukrajinu

Francuska je ipak ublažila ovu poruku, tvrdeći da su razgovori u toku i da još nije planirano ništa konkretno. Ipak, izgleda da je francuska prva članica NATO koja bi mogla da pošalje svoje trupe u Ukrajinu.

U februaru je francuski predsednik Emanuel Makron digao medijsku prašinu izjavom da ne isključuje slanje francuskih trupa u Ukrajinu. Do tada je to važilo kao jedna od crvenih linija u ratu i to i za Moskvu i za Zapad. Rusija je zapretila da će zapadni vojnici u Ukrajini biti cilj njenih napada.

Ali debata o tome je na Zapadu postajala sve glasnija u prethodnim nedeljama kada je Rusija sve snažnije napadala Ukrajinu.

Nedovoljan broj sopstvenih vojnika i uska grla u snabdevanju municijom iz SAD doveli su do toga da je ruska vojska počela da zauzima sve više ukrajinskih područja na severu i istoku zemlje. Posmatrači računaju sa ruskom ofanzivom ovog leta.

Nikolas Tencer stručnjak za francusku spoljnu politiku je rekao za DW da je slanje vojnih instruktora u Ukrajinu prvi mogući scenario. „Francuska je spremna da učini to što pre“. On objašnjava da bi ti vojnici mogli biti stacionirani u Lavovu ili Kijevu.

Džahara Matišek, vojni stručnjak pri američkoj Akademiji za rat na moru smatra da je slanje instruktora jednostavna opcija: „Moglo bi se bez problema prebaciti par hiljada zapadnih vojnika u Lavov kao deo misije za obuku“, rekao je Matišek za DW. Objasnio je da Evropska unija već ima takvu misiju za obuku i mogla bi da je prebaci u Ukrajinu. Ovaj američki stručnjak je još u aprilu zahtevao vodeću ulogu Evropljana u ovoj oblasti.

Sme li Ukrajina da gađa Rusiju zapadnim oružjem?

On ide i korak dalje, predlažući da Zapad rasporedi svoje snage duž ukrajinske granice i sa ukrajinske strane, sve do desne obale Dnjepra, „Mislim da bi to poslalo jasan signal (ruskom predsedniku) Vladimiru Putinu. Kada bi Evropljani to uradili., to bi oslobodilo do 20 ukrajinskih brigada koje bi onda mogle da se prebace bliže frontu“, rekao je Matišek.

I druge crvene linije se dovode u pitanje. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski skoro svakodnevno moli zapadne partnere da dozvole Ukrajini da gađa Rusiju zapadnim oružjem. Do sada se najveći broj zapadnih zemalja protivio ovome, pre svih SAD, ali i Nemačka. Vašington i Berlin obrazlažu svoje držanje željom da se izbegne eskalacija. Među moćnijim državama NATO-a do nedavno se samo Velika Britanija bila izjasnila za to. Tokom svoje posete Nemačkoj, ove sedmice, Makron se takođe za to založio. A Parlamentarna skupština NATO je takođe ove sedmice u Sofiji apelovala na svoje članice da dozvole upotrebu oružja koje su poslale Ukrajini - i protiv ciljeva na ruskoj teritoriji. 

Džahara Matišek smatra da Ukrajina bez opcije udara na rusku teritoriju zapadnim oružjem jedva može da odbrani gradove blizu ruske granice kao što je Harkov. Nikolas Tencer kritikuje zapadna ograničenja i ukazuje na Povelju Ujedinjenih nacija, koja napadnutoj Ukrajini daje pravo na odbranu.

Ako Zapad zaista pošalje svoje snage u Ukrajinu, to će značiti i „više protivvazdušne odbrane“, kako bi se zaštitili ti vojnici, kaže američki vojni stručnjak Džahara Matišek.I to je donedavno bio tabu, ali se sve više dovodi u pitanje.

U Nemačkoj neki političari zagovaraju obaranje ruskih dronova i raketa u zapadnoj Ukrajini sa teritorije NATO. To bi faktički značilo uvođenje ograničene zone zabrane letova kojom bi se zaštitili ukrajinski gradovi blizu poljske granice kao što je Lavov. Nemački kancelar Olaf Šolc je protiv učešća NATO i zagovara više isporuka sistema protivvazdušne odbrane. Nemačka je nedavno isporučila Ukrajini dva takva sistema – Patriot i IRIS-T.

Matišek kaže da razume nemačku suzdržanost prema Rusiji – iz istorijskih razloga. On ipak smatra da se može preuzeti rizik eskalacije. Prema njemu bi obaranje ruskih raketa i dronova samo iznad Ukrajine, a ne iznad Rusije ili njenog saveznika Belorusiji, bilo skoro „humanitarna misija“. Cilj bi bio da se zaštite infrastruktura i stanovništvo „od nasumičnih napada“.