Od presudnog značaja za uspešan nastavak evropske integracije zemalja zapadnog Balkana biće njihova daljnja politička stabilizacija i društveno-ekonomski preobražaj. Jednako nužna je i fleksibilnost EU-a pri određivanju kriterija u procesu pridruživanja pojedinih zemalja, ali i istrajavanje na zahtevu za ispunjenjem postavljenih uslova, naglašeno je na skupu koji je organizovalo nemačko Društvo za jugoistočnu Evropu.

Lisabonski ugovor i proširenje

No, kočnicu bi – osim bilateralnih nesuglasica, na primer, oko Kosova, makedonskog imena ili slovenačko - hrvatske granice – moglo predstavljati zaustavljanje ratifikacije reformskog sporazuma EU-a nakon neuspeha na referendumu u Irskoj.

"Bez Lisabonskog ugovora nema ni proširenja Evropske unije", podsetio je na stanje stvari evropski parlamentarac Hanes Svoboda te – imajući u vidu Prag kao predsedavajućeg u prvoj polovini 2009. godine - upozorio: "Podozrivost, a delom i otpor češke vlade i predsednika Lisabonskom ugovoru može značiti blokadu proširenja."

Za Hrvatsku koja već duže vreme pregovora o članstvu, čini se, ipak nema straha. "Tim više što Češka već najavljuje kako će nastojati nastaviti ono što je Slovenija radila, a to je da će i dalje jedan od prioriteta biti proširenje EU-a, pa tako i proces stabilizacije i pridruživanja", kaže Višnja Samardžija.

Značaj saradnje

Analitičarka sa Instituta za međunarodne odnose Sveučilišta u Zagrebu smatra da će hrvatska predpristupna iskustva doprineti jačanju regionalne saradnje:

"Dakle, sve što smo naučili u ovom procesu možemo prenositi drugim zemljama i mislim da Hrvatska tu može imati vrlo važnu ulogu“, kaže Višnja Samardžija.

A direktor beogradske fondacije "Balkan Trust for Democracy" Ivan Vejvoda dodaje:

„Time što jedni s drugima blisko sarađujemo biće upućena poruka Evropi, Briselu i zemljama članicama da smo mi već spremni (za članstvo) ".

Na konferenciji je ukazano i na značaj mera za očuvanje evropske perspektive zemalja regije kao što su BiH ili Srbija koje ne mogu tako brzo računati na prijem u EU. Misli se na sve oblike unapređenja privredne i kulturno-naučne saradnje, a pogotovo na ukidanje viza. "Ljudi će, čak i ako ne putuju, imati utisak da su vrata otvorena. Mislim da je to jako bitno za osećaj pripadnosti Evropi – ne samo u fizičkom i geografskom, nego i u vrednosnom smislu", zaključuje Vejvoda.