Centralni deo zajednice činila bi Evropska unija – tako bi se u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji mogle okupiti i one zemlje koje nisu ili ne žele da budu članice EU, izjavio je Makron u ponedeljak (9.5.) u Berlinu. Glavni grad Nemačke bio je inače cilj prve posete inostranstvu Makrona nakon što je položio zakletvu za drugi predsednički mandat. On se u Berlinu sastao sa kancelarom Olafom Šolcom koji je Makronovu ideju nazvao „veoma zanimljivom“.

Radi se o ideji koja podseća na privilegovano partnerstvo, što je EU odavno htela da ponudi Turskoj – kao svojevrsnu „utešnu nagradu“, umesto punopravnog članstva. Makron je svoju ideju predstavio i u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde se održavala Konferencija o budućnosti Evrope. Francuska trenutno predsedava Savetu Evropske unije.

Velika skepsa vlada u EU oko ideje daljeg proširenja, pogotovo u Francuskoj. Baš kao i njegovi prethodnici u Jelisejskoj palati, i Makron se umesto toga zalaže za produbljivanje integracija EU u sadašnjem sastavu, pa je u ponedeljak predložio i promenu Ugovora o EU, odnosno ukidanje konsenzusa prilikom donošenja odluka koje se tiču recimo fiskalne ili odbrambene politike. Prema tom predlogu predviđa se donošenje odluka „kvalifikovanom većinom“ glasova.

Šolc za EU-perspektivu Zapadnog Balkana

Uprkos činjenici da je nemački kancelar Šolc blagonaklono reagovao na Makronove predloge, formiranje eventualne političke unije moglo bi da dovede do novih konflikata: Ukrajina insistira na punopravnom članstvu u EU i NATO.

Kancelar je nakon sastanka sa Makronom na konferenciji za novinare izričito rekao da ta ideja ne bi smela da dovede do toga da se odustane od EU-perspektive šest zemalja Zapadnog Balkana, odnosno da im se onemogući ulazak u Uniju.

Zbog ruskog i kineskog uticaja u tom regionu, nemački kancelar Šolc se protekle nedelje založio za ulazak Srbije, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i BiH u Evropsku uniju – i to što je brže moguće. Makron i Šolc su naglasili značaj saradnje sa šest navedenih zemalja Zapadnog Balkana. Francuski predsednik je potvrdio da tokom predsedavanja EU (do kraja juna) želi da organizuje samit o Zapadnom Balkanu. A Šolc je najavio da i ubuduće želi da forsira „Berlinski proces“ s ciljem da se etablira zajednički ekonomski prostor u regionu – što je proces koji je započela njegova prethodnica Angela Merkel.

Na Makronove zahteve za promenom Ugovora o EU, Šolc odgovara da Nemačka neće biti „kočničar“. Ipak, prema njegovom mišljenju, moguće je doći do efikasnijeg funkcionisanja EU i na druge načine. Kao primer je naveo ukidanje načela konsenzusa oko donošenja odluka unutar Unije.

Brojne zemlje EU u ponedeljak su se usprotivile francuskom predlogu. Među tih 13 država su i skandinavske članice, kao i Hrvatska, Slovenija i Poljska. Za usvajanje promena Ugovora o EU potrebna je podrška svih 27 zemalja, odnosno ratifikacija u parlamentima svih članica Unije.

„Želimo primirje i to što je brže moguće“

Makron i Šolc izrazili su spremnost za tešnju saradnju Nemačke i Francuske i u budućnosti. Makron je u tom kontekstu posebno spomenuo odbrambenu politiku, istraživanje i razvoj, ali i zajednički stav u odnosu prema Kini. Tokom sastanka u Berlinu, glavno pitanje bila je Ukrajina, odnosno način na koji se može pomoći toj zemlji koja je žrtva ruske agresije. „Želimo primirje i to što je brže moguće“, naglasio je Makron.

Dvojica državnika su u večernjim satima otišli i do Brandenburške kapije koja je na Dan Evrope bila osvetljena u bojama ukrajinske zastave.

ms (dpa/tagesschau.de/ap/afp)