U julu 2022. sve službene stranice javne uprave u Albaniji, kao i stranice albanske vlade, danima su bile nedostupne. Nekoliko dana kasnije slično se dogodilo i u Crnoj Gori. Napada je bilo i na institucije na Kosovu, ali tu hakeri nisu bili toliko uspešni.

Albanija je za kibernetički napad optužila Iran, a za napade na Kosovo i Crnu Goru odgovornost nije preuzeo odgovornost niko, ali su mediji nakon toga spekulisali oko toga da je NATO-članici Crnoj Gori i prozapadno orijentisanom Kosovu neko hteo da očita lekciju.

-pročitajte još: Da li je Srbija u sajber-ratu?

Jaz između regiona i Evropske unije

„To je bio događaj koji je čitavom regionu otvorio oči“, rekla je Regine Grinberger, zadužena za kibernetičku bezbednost pri nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova na nedavno održanoj diskusiji u Berlinu posvećenoj kibernetičkoj bezbednosti na Balkanu. Naime, dan uoči prve konferencije NATO o kibernetičkoj bezbednosti, koja je takođe održavana u glavnom gradu Nemačke, Aspen-institut je, u sklopu Berlinskog procesa, organizovao konferenciju na kojoj su stručnjaci za digitalnu bezbednost i politički predstavnici zemalja Zapadnog Balkana raspravljali o mogućnostima povećanja stepena kibernetičke bezbednosti u zemljama Zapadnog Balkana. A to, kako su pokazali masivni napadi na Albaniju, Crnu Goru i Kosovo, nije na zadovoljavajućem nivou.

„Državne institucije u zemljama regiona veoma su ranjive na kibernetičke napade. Tu moramo da smanjimo jaz koji vlada između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije“, rekao je za DW zamenik ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Josip Brkić na marginama sastanka. Brkić je tokom rasprave naveo Estoniju kao uzor kad je u pitanju obim digitalizacije javne uprave.

„Estonija je uzor ne samo zemljama Zapadnog Balkana, nego i ostatku Evropske unije“, rekla je Grinberger, koja zvanično nosi titulu ambasadorke za kibernetičku bezbednost pri Ministarstvu spoljnih poslova i kao takva je zadužena za saradnju u toj oblasti.

Učesnici rasprave složili su se da i zvaničnike u regionu treba bolje pripremiti na kibernetičke izazove, što je posebno važno ako se ima na umu opasnost po demokratiju kada je u pitanju manipulacija izbornim rezultatima.

Grinberger je ukazala na to da zemlje Zapadnog Balkana u svrhu odbrane protiv kibernetičkih napada moraju intenzivnije da sarađuju. „Kad je u pitanju kibernetička bezbednost potrebno je razmišljanje van nacionalnih granica“, rekla je predstavnica nemačkog Ministarstva.

Neophodna prekogranična saradnja

Zamenica ministarke spoljnih poslova Kosova Liza Gaši svesna je potrebe pojačane saradnje među zemljama regiona, što je zahtev koji se kao crvena nit provlači kroz čitav Balkanski proces. Ali Gaši ipak ukazuje da je prekogranična saradnja, zbog različitih interesa, ponekad otežana. „Pokazalo se i u prošlosti kada je reč o regionalnoj saradnji da se uvek nađe neko ko pokušava da ’solira’. Ali, ovo je veoma važna oblast i mislim da će, ako ništa drugo iz pragmatičnih razloga, zemlje da sarađuju“, rekla je Gaši.

Sličnog je mišljenja i njen kolega iz BiH Brkić. „Zemlje Zapadnog Balkana nisu u stanju da same pojedinačno odgovore na izazove koje donose kibernetički napadi koji u principu ne zahvataju samo strukture jedne zemlje, već i susedstvo. I zato u tom sajber-prostoru mi jednostavno moramo da sarađujemo, jer smo povezani ne samo digitalno, nego i u mnogim drugim aspektima“, rekao je Brkić.

Dezinformacija kao oblik destabilizacije

Tokom rasprave je bilo reči i o aspektu digitalne bezbednosti koji se odnosi na kampanje dezinformacije. „Naš region je specifičan jer je kompleksan, tako da digitalna i kibernetička bezbednost tu imaju drugu dimenziju, između ostalog i zbog visokog stepena propagande koja se koristi kako bi se uticalo na druge zemlje u regionu“, rekla je Gaši ističući pritom da mediji u Srbiji „svakodnevno lansiraju lažne vesti o Kosovu“.

Tijana Cvjetićanin, koja u bosanskohercegovačkoj nevladinoj organizaciji „Zašto ne“ vodi program provere činjenica, ukazuje i na druge vrste manipulacije građana preko interneta, posebno društvenih mreža. „Manipulacija informacijama je ulaz prema ugrožavanju bezbednosti građana, tj. ugrožavanje njihovih ličnih podataka, njihovih finansijskih podataka. Ljudima se tako čak prodaju i medicinski preparati. Dakle, opasnost zbog dezinformacija. A s druge strane imamo i klasične pretnje i mobing preko interneta gde je takođe ugrožena bezbednost korisnika“, rekla je Cvjetićanin.

Platforme prisiliti na saradnju

Dalji problem, kako navodi, jeste činjenica da na Zapadnom Balkanu nisu na snazi pravni akti koji se primenjuju u Evropskoj uniji i da je potrebno što pre te akte implementirati i na Balkanu. „To bi pomoglo da velike platforme, koje su se u ostatku sveta obavezale na određena pravila, i na Zapadnom Balkanu odgovaraju za svoje prakse, isto kao što je to slučaj u Evropskoj uniji“, ukazuje Cvjetićanin u razgovoru za DW.

„Provera činjenica odnosno ’fact cheking’ je važna, ali samo to nije dovoljno da zaštiti građane od neželjenih aspekata interneta“, kaže Cvjetićanin. „Trenutno ne postoji proces u kojem bi institucije javnog i civilnog društva iskoristile podatke koje mi sakupimo proverom informacija i otkrivanjem mreža dezinformisanja. Sinergija tih aktera je neophodna ako želimo da povećamo kibernetičku bezbednost“, kaže ekspertkinja iz Sarajeva.

I upravo Berlinski proces i Aspen-institut pokušavaju da podstaknu procese i stvore forume koji bi doveli do takvih sinergija. „Mi na Zapadnom Balkanu nemamo platformu preko koje bismo ozbiljno komunicirali s velikim kompanijama, ali Evropska unija i mi kao region bismo to mogli da postignemo ako se međusobno u tome budemo podržavali“, zaključila je Tijana Cvjetićanin.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.