DW: Kako Vi procenjujete sadašnje stanje privrednih odnosa između Nemačke i zemalja zapadnog Balkana?

Mihael Harms: To je region takozvanih skrivenih favorita. Poslednjih godina se obim trgovinske razmene sa tim zemljama udvostručio i ti odnosi imaju veoma dobru dinamiku. Ali to još nije dovoljno. Razlog je u tome što se te zemlje doduše veoma brzo razvijaju, ali polaze sa jednog veoma niskog nivoa.

Osim toga, tu se radi uglavnom o malim i fragmentiranim tržištima. Zbog toga je tu regionalna saradnja veoma važna. No nemačke firme ne samo da trguju s tim regionom, već i investiraju. Sa šest zemalja zapadnog Balkana godišnja trgovinska razmena iznosi oko deset milijardi evra. Istovremeno smo u Srbiji stvorili oko 40.000 novih radnih mesta, a recimo u Makedoniji oko 20.000. Sve u svemu, razvojem možemo da budemo zadovoljni.

Igra li tu Srbija neku posebnu ulogu?

Srbija je posebna utoliko što je najveća zemlja u regionu, geografski ima centralnu poziciju i politički igra najvažniju ulogu. Osim toga, ta zemlja je sve značajnija i za investitore.

Automobilska industrija tu je stvorila brojna nova radne mesta, uključujući i kvalitativno vrednija područja poput nauke i tehnološkog razvoja. Mislim da i Srbija ceni taj angažman. Zbog svega toga, ona je za nas veoma značajna.

Šta nemačke firme očekuju od tog angažmana?

Preduzetnici uvek očekuju ekonomsku korist, žele da zarade novac. A to je u ovim zemljama moguće. Problem je to što su tržišta u regionu mala. Zbog toga se ne isplati investirati u proizvodnju samo za to tržište. Većina proizvoda namenjena je nemačkom, evropskom ili svetskom tržištu.

Ali radnici su kvalifikovani, radna snaga relativno jeftina, postoji dobra saobraćajna povezanost sa Evropom, a postoji i evropska politička perspektiva. Tu je napravljen veliki napredak kada je reč o načelima pravne države i stabilnim okvirnim uslovima za poslovanje, mada još uvek ima i problema. Osim toga, postoji i duga tradicija saradnje s Nemačkom, mnogi ljudi govore nemački jezik. Sve su to važne prednosti.

Kakva je pritom uloga tema kao što su sloboda medija, ili ljudskih, odnosno radničkih prava?

Firme su u načelu apolitične. Za preduzetnike je najvažnije da imaju stabilan i pouzdan pravni okvir za poslovanje. Demokratske tekovine su, međutim, deo toga. Ako nemate na primer transparentno, pouzdano i nekorumpirano pravosuđe, to utiče i na okvirne uslove poslovanja. Zbog toga su sve firme zainteresovane za to da se poštuju i primenjuju kriterijumi Evropske unije. To su kriterijumi koje sve te zemlje koje teže EU žele da poštuju i mi to naravno podržavamo.

Šta očekujete od budućnosti?

Ova regionalna privredna konferencija održava se s posebnim težištem na pitanje: kako bi zapadni Balkan mogao da izgleda 2030. godine. Mi se pre svega nadamo da će se put ka Evropi nastaviti i da će te zemlje biti deo Evropske unije. Nadamo se i da će se politički stabilizovati, da sukobi iz prošlosti neće ponovo izbiti na površinu, već da će biti razrešeni. I nadamo se da će stanovništvo tih zemalja moći da živi u slobodi i prosperitetu. Ja sam u svakom slučaju vrlo optimističan.

Za nekoliko dana će se u Makedoniji održati referendum o promeni imena zemlje. Ukoliko se taj spor reši, kako će se to odraziti na privredni razvoj zemlje?

Makedonija je već i sada jedna uspešna privredna priča. Nemačka privreda je tu već mnogo investirala i postoji intenzivna trgovinska razmena. Ali pretpostavka za dalji razvoj je da Makedonija nastavi svoj put u Evropu, a taj spor oko imena je tu čitavo vreme velika prepreka. Mi se duboko nadamo da će se taj problem rešiti. To bi oslobodilo put i bilo bi veoma pozitivno i za Makedoniju i za nemačku privredu.

A u kojoj meri spor oko Kosova negativno utiče na ekonomski razvoj tog područja?

Važno bi bilo da se dve strane dogovore i pronađu rešenje. Jer to jeste problem, taj spor ne blokira samo Kosovo, već i čitav region.

Mihael Harms je nemački ekonomski stručnjak, izvršni direktor Udruženja nemačke privrede za istočnu Evropu i u toj funkciji jedan od organizatora dvodnevne konferencije „Zapadni Balkan 2030. – Vizije. Želje. Realnost“, koja se 26. i 27. septembra održava u Beogradu.