Društvene mreže u Srbiji, kako se to popularno kaže, gore zbog cene benzina. Svakodnevno se pojavljuju grafikoni i tabele koje pokazuju uporedne cene goriva u Srbiji i ostatku Evrope. Ponekad je to veliki naslov kako je „benzin skuplji u Srbiji nego u Nemačkoj“, a često se cena stavlja i u kontekst prosečnih primanja, što dodatno ne ide u prilog Srbiji koja ima jedna od najmanjih prosečnih primanja na kontinentu.

Vlast se pravda na uobičajeni način: kretanje cena na svetskom tržištu i rast dolara, ali kritičari ne ostaju dužni. Primećuju da taj sistem važi samo kada se podižu cene, ali da benzin gotovo nikad ne pojeftinjuje kada pada cena nafte ili kada se dolar nalazi na istorijskom minimumu u odnosu na druge valute.

Građani jedni druge kapilarno pozivaju da od petka počnu protest zbog visokih cena i to tako što će svakog dana u 17 časova svojim vozilom blokirati saobraćaj na određenim mestima, ili stati tu gde se zateknu na sat vremena.

Akcize glavni krivac

Stručnjaci procenjuju da u strukturi cene goriva akcize države učestvuju sa 52 do 55 odsto. I ta zahvatanja države su upravo mesto gde je moguće postići smanjenje, kako se fluktuacija cena sirovina i dolara ne bi previše odrazila na potrošače, ističe za DW Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

„Te cene ne bi morale da porastu ukoliko se država za neki procenat odrekne svog dela kolača. Ali, država se vrlo teško odriče svojih prihoda iako tvrdi da imamo veoma zdravu državnu kasu. Ukoliko zaista imamo održivo ozdravljenje, smanjenje akciza bi dodatno uticalo na kupovnu moć stanovništva. Umesto toga srpska vlada se odlučuje za povećanje plata i penzija, što ima jači politički efekat“, kaže Đogović.

Fiskalna konsolidacija je dobrim delom uspela i zbog povećanih poreskih prihoda, navodi i ekonomski analitičar Mijat Lakićević. Akcize na sve proizvode, ne samo na gorivo, tu igraju ključnu ulogu.

Lakićević takođe primećuje da gorivo uredno poskupljuje kada raste cena nafte, ali ne pojeftinjuje kada cena nafte pada. Dodatni problem je, kaže, slaba konkurencija. „Gotovo svi na tržištu Srbije prodaju NIS-ov benzin. Da li tu vlada neko kartelsko dogovaranje o cenama ili neka vrsta monopola, u svakom slučaju zbog takve situacije nema nikoga ko bi ponudio niže cene“, skreće pažnju Lakićević.

Đogović takođe pominje kartelizaciju tržišta, koja je u manjoj ili većoj meri prisutna u pojedinim delatnostima. Tu bi trebalo pomenuti nedavnu sudsku presudu protiv grupe uvoznika sportske odeće i obuće koji su na kartelski način dogovarali cene na srpskom tržištu. A za cene sportske odeće i obuće u Srbiji postoje iste primedbe građana kao i za cene goriva, ukratko – skuplje nego u većem delu Evrope.

„Poenta je da država može na neki način dokazati da proces fiskalne konsolidacije ide u dobrom pravcu smanjenjem dela svojih akciza i na taj način pomoći privredi i građanima. Trebalo bi razmišljati i o smanjenju nameta na rad jer je to dodatna relaksacija privatnoj inicijativi“, ističe Đogović.

Zašto baš benzin?

Premda treba sačekati petak pa videti da li će biti išta od protesta – ne bi bilo prvi put da građani svojoj ljutnji daju oduška samo po Tviteru i Fejsbuku – pitanje je zašto, od svih potencijalnih tema, ljude ovoliko pogađa upravo cena goriva?

U Srbiji se može protestovati zbog korupcije, porasta organizovanog kriminala, vladavine prava, medijskih nesloboda, kaže Đogović. „Ali ljudima takve teme deluju apstraktno. Zato i nema energije za tu vrstu protesta. Sa druge strane, zato imamo proteste koji nekoga direktno pogađaju, i stoga imamo proteste malinara, zbog cena benzina ili taksista. Sve je to usko fokusirano“, objašnjava Đogović.

Zlobnici bi mogli da primete da u Srbiji stanje možda i nije toliko loše ako je samo cena benzina dobar povod za građanski aktivizam. Mijat Lakićević ocenjuje da automobil više nije luksuz, već i sredstvo zarade, i da korišćenje automobila štedi vreme, a samim tim i novac. „Praviti od toga situaciju gde se neki ne znam kako bogati ljudi bune zbog cene goriva, dok ima daleko siromašnijih, jeste podvala i najobičniji populizam“, ocenjuje Lakićević.

Poljoprivrednici najavljuju da će se pridružiti protestima. Kažu da je cena dizela na pumpama 162 dinara, i da to ne može opravdati bilo kakva ekonomija. Naši sagovornici napominju da učesnici protesta moraju biti svesni protiv koga bi trebalo da usmere svoje nezadovoljstvo, a to je po njihovom rečima država, odnosno Vlada Srbije, jer državni nameti i dovode do visoke cene goriva.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android